28.04.2025 Скопље
Кардинали ће се састати на тајној конклави како би изабрали новог папу, почев од 7. маја, рекао је у понедељак високи ватикански извор.
Датум је одређен данас током затвореног састанка кардинала у Ватикану, првог од сахране папе Фрање, рекао је извор говорећи на крају састанка.
Очекује се да ће 135 чланова Конклаве бити позвано да изабере новог папу, вођу Римокатоличке цркве која броји 1,4 милијарде чланова. Сви млађи од 80 година и из целог света.
Сикстинска капела из 16. века, где се одржавају конклаве, затворена је за туристе у понедељак како би се омогућиле припреме за гласање.
Две претходне конклаве, 2005. и 2013. године, трајале су само два дана. Међутим, шведски кардинал Андерс Арборелијус је у понедељак рекао да очекује да ће ова конклава трајати дуже јер се многи кардинали које је именовао папа Фрања никада раније нису срели.
Фрања је дао приоритет именовању кардинала из других места, као што су Мјанмар, Хаити и Руанда.
„Не познајемо се“, рекао је Арборелијус, један од око 135 кардинала млађих од 80 година који су у Конклави.
Фрања, папа који је ступио на дужност 2013. године, преминуо је у 88. години 21. априла. Његова сахрана у суботу и поворка кроз Рим до његовог гробног места у базилици Свете Марије Мајоре привукле су масе. Процењује се да је број прешао 400.000 људи.
Према речима италијанског министра унутрашњих послова, „најмање 400.000 људи је присуствовало сахрани папе (Фрање), укључујући и вернике који су се окупили на Тргу Светог Петра и након поворке улицама Рима“. Присуствовало је 69 шефова држава, 12 краљева и чланова краљевских породица.
Немачки кардинал Валтер Каспер је за лист „La Repubblica“ рекао да жалост за папом Фрањом показује да католици желе да следећи папа настави свој реформистички стил.
„Уверен сам да морамо ићи стопама Франциска“, рекао је Каспер.
Међутим, блок конзервативних кардинала ће се сигурно томе супротставити и тражити папу који ће поново потврдити традиције и ограничити Фрањину визију инклузивније цркве.
Након девет дана жалости, очекује се да ће се Конклава, колегијум кардинала, састати у запечаћеној Сикстинској капели. Након што положе заклетву тајности, биће замољени да гласају на веома специфичан начин за следећег поглавара Римокатоличке цркве.
Кандидат који освоји 2/3 гласова биће изабран за папу. Кандидати су подељени у три струје: реформатори, умерени и конзервативци. Међу фаворитима је италијански кардинал Пјетро Паролин (70), који је од 2013. године други по рангу званичник у Ватикану и један од најближих сарадника папе Фрање. Сматра се одличним дипломатом који се недавно супротставио америчком председнику Доналду Трампу због његовог плана за обнову Газе.
Италијански кардинал Матео Зупи (69) такође се сматра реформатором и припада ужем кругу папе Фрање, са многим иницијативама о рату у Украјини, као и прогресивним ставовима о питањима везаним за ЛГБТ заједницу, на којима је папа Фрања оставио свој траг.
Мађарски кардинал Петер Ердо (72) је најстарији и најконзервативнији од свих. Ако буде изабран, сматрао би се старомодним избором који би у великој мери променио оно што је папа Фрања изабрао за будућност Римокатоличке цркве.
Друга два кандидата долазе из Азије и Африке. Кардинал Луис Антонио Тагле (67) је са Филипина и називају га „азијским папом Фрањом“ и изузетно је популаран, харизматичан и могао би бити први азијски папа који ће бити изабран ако се за њега гласа и ако се узме у обзир географска равнотежа.
Фридолин Бесунгу (65) долази из Демократске Републике Конго и ако буде изабран, биће први папа изабран из Африке и представљаће овај велики континент. Сматра се конзервативним и отворено је био против истополних бракова.
Припремила А.Ђ.
