05.11.2024 Скопље
Без обзира на исход данашњих избора у Сједињеним Америчким Државама, историја ће свакако бити исписана. Потпредседница Камала Харис могла би постати прва жена на челу Беле куће, док би Доналд Трамп у случају победе био тек други шеф државе у историји САД који је освојио још један мандат након што је изгубио први покушај за реизбор. И то би учинио након што је постао први председник који је проглашен кривим на суду. Такође, и председничка кампања била је специфична, од повлачења Џозефа Бајдена из трке три месеца пред изборе до два атентата на Трампа.
У нади да ће у последњим данима успети да утичу да одлуку бирача, Трамп и Харисова покушали су у завршним порукама у недељу да предоче Американцима шта их чека у будућности, у зависности од исхода избора.
„Ако Трамп буде изабран, он ће првог дана ући у канцеларију са списком непријатеља. Ако ја будем изабрана, ући ћу са листом приоритета шта ћу урадити за народ и сарађиваћу са свима: демократама, републиканцима, независнима, како бих помогла људима који марљиво раде, али се упркос томе и даље муче”, истакла је Харисова у Мичигену, једној од седам колебљивих држава.
С друге стране, Трамп је свој недељни говор у Пенсилванији, највећој неодлучној држави која носи 19 електорских гласова, почео са питањем: „Да ли вам је данас боље него пре четири године?”, уз обећање да ће, како је рекао, окончати инфлацију, зауставити инвазију криминалаца који долазе у земљу и вратити амерички сан.
Око 77 милиона грађана већ је гласало. Излазност демократа је нешто већа, али они традиционално користе право раног гласања више него њихови супарници, који у већем броју чекају званичан дан избора. Ипак, две ствари, чини се не иду у прилог демократама. Излазност међу њиховим регистрованим бирачима на раном гласању за сада је мања него пре четири године, док је више републиканаца искористило бирачко право. Такође, излазност млађе популације, која обично гравитира према демократама, до сада је мања него 2020. године. Анкете показују да републиканске бираче највише брину економија и имиграција, док су демократе усредсређене на питање абортуса и стања демократије.
Иако питања спољне политике нису у примарном фокусу америчког јавног мњења, исход избора у Америци многи људи широм света чекају с напетошћу, с обзиром на то да ће произвести „ефекат лептира” далеко ван граница САД. У медијима на Западу представљено је да Русија жели да се Трамп врати у Овални кабинет, док Кина остаје прилично неутрална у вези с тим ко би боље одговарао интересима Пекинга. Док је Трамп показао поштовање према руском председнику Владимиру Путину и наговестио да би покушао да реши рат на истоку Европе, вероватно тако да би Кијев морао да направи одређене уступке, ниједан од кандидата није изнео јасну политику према Кини, осим наставка тензија и тарифа које су већ на снази. Трамп је чак запретио додатним царинама, али би могао бити мање претећи о питању Тајвана него старији колега Камале Харис, актуелни председник Бајден.
Што се тиче Блиског истока, нема сумње да ће оба кандидата наставити да снажно подржавају Израел. С тим да се Харисова залаже за дводржавно решење, док је Трамп за време свог председниковања то помињао, али исто тако и дао подршку за израелска насеља на Западној обали, признао Голанску висораван као део Израела и преселио америчку амбасаду у Јерусалим.
Свет је навикао на то да сазна ко ће бити следећи председник до краја изборне ноћи или барем у раним јутарњим сатима наредног дана. На пример, 2016. године, када је Трамп први пут победио, проглашен је победником нешто у јутро након избора. Када је Барак Обама трујумфовао 2012. и обезбедио други мандат, његова победа је прогнозирана пре поноћи на сам дан гласања. Али један значајан изузетак био је избор 2000. између Џорџа Буша и Ала Гора. Њихове кампање су водиле правну борбу око тесног резултата на Флориди, и избори нису одлучени све до 12. децембра, када је Врховни суд САД гласао да заустави процес поновног пребројавања у тој држави, задржавајући Буша као овлашћеног победника, чиме му је дата прилика да уђе у Белу кућу.
С обзиром на неизвесност овогодишње изборне трке и константна превирања међу различитим анкетама, не би било чудно да проглашење победника потраје неколико дана или чак недеља. А оно што Американце највише брине јесте свакако дан после. Доналд Трамп је у недељу изјавио да није требало да напусти Белу кућу након што је изгубио претходни пут на изборима које није признао. Његове присталице су због тога напале Капитол хил 6. јануара 2021, а у сукобима је страдало пет особа. Чини се да су тензије сада и много веће него што су тада биле.
Припремила А.Ђ.
