10.07.2024 Скопље
Специјалном државном тужилаштву Црне Горе поднета је пријава против старешина и припадника Десете црногорске ударне бригаде због основане сумње да су наредили или извршили ратни злочин против цивилног становништва на територији Цетиња 13, 14. и 15. новембра 1944. године, саопштио је у име подносилаца пријаве Александар Саша Зековић, одборник у скупштини Подгорице.
„Припадници X црногорске ударне бригаде одвели су Момчила С. Зековића из куће у којој је становао у Богдановом крају. Објаснили су да га воде на краћи информативни разговор и да ће се убрзо вратити. Међутим од тада му се изгубио сваки траг. У оближњем затвору његова супруга Драгица интересовала се за Момчила и питала може ли му донети што од одеће и хране. Затворски чувар је обавестиода је њен супруг стрељан, баш тог јутра, са још десетак грађана и грађанки Цетиња. Наредног дана одведено је и убијено још 14 особа“, наводи Зековић у саопштењу.
„Старешине и припадници партизанске бригаде, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба наредили су да се убија цивилно, невино, становништво које на било који начин није узело учешће у рату, ратним дешавањима и догађајима 1941-44, чиме су починили кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, описано и кажњиво по члану 428 Кривичног законика Црне Горе”, навео је Зековић.
Он објашњава да црногорске власти не само да су забраниле приступ било којој званичној информацији о судбини Момчила С. Зековића и других невиних цивилних жртава, већ није ни дозвољено означавање локација у којима се налазе посмртни остаци убијених.
„У таквим околностима биле су и немогуће активности рехабилитације или преузимања посмртних остатака због сахране у породичним гробницама. Све то је произвело и оставило дубок психолошки утицај. Припадници ових породица деценијама су трпели дискриминацију и понижавање, другоразредни грађански третман и неосновано етикетирање као непријатељи и издајници. Последице тога трају и данас. Зато је подношење ове кривичне пријаве у функцији права на истину и коначног заустављања дуге неизвесности, емоционалне патње и наметнутог стида“, навео је Александар Саша Зековић.
„Предложено је да се у својству сведока прикупе обавештења и од новинарке Тамаре Никчевић. Подносиоци пријаве исказују јој јавну захвалност на објављеном разговору са народним херојем Јовом Капичићем. Њена књига ‘Голи отоци Јова Капичића’ је драгоцен извор за истраживање и боље разумевање црногорске прошлости. У тој књизи Капичић, између осталог, говори о позадини и организацији политичког насиља по ослобођењу Цетиња и убиству професора и угледних Цетињана. Отворено помиње извесног Велишу Лековића који је, тврди се на своју руку, дао организовати те егзекуције“, наводи се у саопштењу.
Капичић је за Лековића тврдио да је ‘међу комунистима био познат као припрост човек, насилник’ те да је ‘после рата, некако доспео у београдску УДБ-у, гдје је наставио да малтретира људе’.
Цивилне жртве које су страдале од стране припадника партизанских јединица нису биле признате, нити су биле ‘добре жртве’ за разлику од цивилних жртава које су страдале од стране формација фашистичких окупатора и њихових, домаћих, помагача.
Припремила А.Ђ.
