30.04.2025 Скопље
Медији су недавно извештавали о необичном помору пчела у Србији, а др Урош Главинић са Ветеринарског факултета открива за Nova.rs колико је проблем озбиљан.
Пчелари кажу да никада нису доживели ништа слично. За само неколико недеља пролећа, половина медоносних пчела је угинула, а у неким подручјима кошнице су остале празне. Извештаји о изненадним угинулима пчелињих колонија стижу из готово свих крајева Србије, пре свега из Војводине, затим из западне Србије, Поморавља и Шумадије.
„Губици пчела нису ништа ново, дешавају се сваке године у одређеном проценту и до 30 одсто се сматра прихватљивим. Нажалост, ове године, према подацима Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), губици су у просеку већи од 50 одсто, а у одређеним регионима и преко 90“, потврдио је др Урош Главинић са Факултета ветеринарске медицине.
Према подацима СПОС-а, пчелари се суочавају са масовним угинућем пчела од зиме, а драстични губици су настављени у другој половини марта и почетком априла.
„О таквим масовним смртима почело се расправљати у Северној Америци пре око 20 година, а читав феномен је назван ‘поремећај колапса колонија’ (CCD) или губитак колонија медоносних пчела.“ До сада је научна и стручна заједница постигла консензус да се то дешава као резултат утицаја неколико различитих фактора. Можемо их поделити у следеће групе: квалитет и количина хране за пчеле; болести пчела; климатски фактори; загађење животне средине; техника пчеларства. „Сви они утичу на сваку годину у већој или мањој мери, али ови су се сложили да су губици већи“, објашњава Главинић.
И можда је већина поменутих фактора веома присутна у Србији, али стручњаци су издвојили један који би могао бити главни „кривац“ за оно што се сада дешава.
„Наш тим истраживача са Ветеринарског факултета, предвођен проф. Зораном Станимировићем, сматра да је највероватнији кључни проблем ове године била сушна јесен и касно лето, што је довело до тога да пчелиња друштва у зиму уђу са храном сиромашнијом протеинима (полен је извор протеина за пчеле). Поред овог недостатка, све што иначе слаби пчелиња друштва (употреба пестицида у пољопривреди, климатске промене, постојеће болести…) довело је до већих губитака“, истиче Главинић.
Наиме, због недовољне количине хране, неке пчеле су прерано угинуле, а оне које су преживеле биле су слабе и осетљивије на друге претње.
„Проблем је озбиљан и ако се овакви губици наставе у наредним годинама, последице би могле бити далекосежне. Пчеле су најважнији опрашивачи биљака, па би производња хране била угрожена. Међутим, надамо се да следеће године неће бити овако. Ситуација је веома неповољна, али ако ове године предузмемо све мере да се друштва опораве, последице би могле бити ублажене“, истиче наш саговорник.
Ове године, пчелари ће морати да се фокусирају на надокнађивање губитка и производњу нових пчелињих колонија, каже он, а то, нажалост, значи да ће имати мањи принос меда. Међутим, постоји још неколико додатних савета.
„Не можемо утицати на неке од ових фактора, али можемо радити на употреби пестицида и комуникацији између пчелара и пољопривредника у овом контексту. Поред тога, можемо покушати да решимо проблем исхране, храњењем пчела неким додацима који обогаћују шећерне сирупе и колаче које им пчелари обично дају. У том правцу испитујемо екстракте из остатака производње вина (грожђане пулпе) и печурака, који су богати једињењима корисним за здравље пчела (пројекат Waste2protectbees који финансира Фонд за науку).“
Проблем са храном је, наравно, узрок климатских промена, загађења угљен-диоксидом и уништавања станишта…
„У Србији одређене биљне врсте више не постоје у мери у којој су некада постојале, неупоредиво је мање пашњака и ливада, а били смо познати по ливадском меду. Може се рећи да се тренд напуштања природе и руралног пејзажа сада исплаћује“, истиче Главинић.
Припремила А.Ђ.
