21.01.2026 Скопље
Након ванредних парламентарних избора који су на Косову и Метохији одржани 28. децембра, Приштини прети нова институционална криза, а назире се због поновног пребројавања гласова, процеса започетог 13. јануара. Због сумњи да су постојале малверзације гласовима које су добили кандидати за посланике, поновно пребројавање обавља се у свих 38 општина на Косову и Метохији, колико броји приштински систем. У првом делу јучерашњег дана пребројано је око 700 бирачких места од укупно 2.557, колико их је било крајем децембра, када су грађани с правом гласа бирали један од 24 кандидована политичка субјекта и могли су да заокруже највише десет кандидата за посланике.
Планирано је да коначно пребројавање гласова буде завршено крајем ове недеље, када истиче десетодневни рок. Међутим, то не значи и коначно објављивање резултата, с обзиром на то да кандидати странака имају могућност жалби изборном панелу. У року од 72 сата панел треба одговори, али је отворена и накнадна могућност жалбе приштинском врховном суду који има пет дана за одговори на жалбу. Очигледно је да са изборним процесом код Куртија – који је и даље премијер привремене приштинске владе у техничком мандату и кандидат за премијера након што је однео победу 28. децембра прошле године и, према првобитном бројању, освојио 57 мандата – поново не иде глатко.
И док је након фебруарских избора прошле године замајавао бираче и грађане Косова и Метохије дуже од десет месеци, пошто није успео да у парламенту обезбеди натполовичну већину (61 од укупно 120 гласова колико броји косовска скупштина), сада се испоставило да је било малверзација. Другим речима, да је фактички дошло до крађе на сам дан избора. А да то није без основа, показује и чињеница да ће ову својеврсну заврзламу морати да решава тужилаштво. И то све након што је за сам дан избора, да би се спречиле неправилности и недозвољене радње, било ангажовано сто тужилаца.
Поставља се питање и како су своју дужност обављали чланови бирачких одбора из албанских партија, односно председавајући бирачким одборима. Ту јесу превладавали чланови Самоопредељења, али и представници албанских опозиционих партија – Демократске партије Косова (ДПК), Демократског савеза Косова (ДСК), Алијансе за будућност Косова (АЗБК). Кад је реч о увиду у изборни процес, на свим бирачким местима закинута је једино Српска листа, политичка партија с убедљиво највећом подршком Срба. Ова странка била је ускраћена за чланове и председавајуће бирачким одборима.
Зато је још једна недоумица како нико од представника албанских партија није приметио нерегуларности. А с обзиром на то да се бројање гласова за посланике обавља у општинским изборним центрима (за разлику од бројања гласова за странке које се врши на самом бирачком месту), где се гласачки листићи снимају, питање је ко се усудио да накнадно допуњује одељак на којем су имена посланичких кандидата. Да питање о могућности постојања малверзација није наивно, говори и чињеница да се у цео поступак умешало и тужилаштво привремених приштинских институција. Иначе, на основу „кривичног закона Косова” починитељима, али и налогодавцима преваре, прете затворске казне и до пет година.
Александар Рапајић, програмски директор Невладине организације Центар за заступање демократске културе у Косовској Митровици, за „Политику” наводи да је проблем с малверзацијом гласовима увек био присутан, али да се у оволиком броју није манипулисало. „Овде је очигледно неко од кандидата за посланика потегао причу, ако му је сумњиво било како да његов, назовимо, противкандидат из странке, добије више гласова од њега, јер је сматрао да он има веће упориште у народу. Тешко да ће овде доћи до судског поступка, а једини је проблем што ће се одужити конституисање скупштине и формирање владе”, каже Рапајић, наглашавајући да је „цео овај проблем настао унутар појединих странака, односно партијских ривала”.
На наше питање да ли потезање теме манипулације има икакве везе с намером Куртија да до 4. марта, када буде избор за председника приштинских институција, добије у времену и натера опозиционе лидере да му у парламенту дају двотрећинску подршку од 80 гласова, Рапајић изражава уверење да ће се „око питања председника ујединити и водећа странка и албанска опозиција и да ту неће бити проблема”. Међутим, према појединим незваничним сазнањима до којих је дошла „Политика”, постоји оправдана сумња да Курти све ово ради како би успео да обезбеди гласове опозиционих партија за избор председника, с обзиром на то да до сада није наишао на одобравање опозиције за избор Вјосе Османи, коју планира да опет предложи, као и да је у том смислу ово још један Куртијев трик.
Наиме, 4. марта се врши избор тзв. косовског председника, а Албин Курти и поред тога што би и након поновног пребројавања гласова имао већину за конституисање скупштине и привремене косовске владе, ипак неће имати довољну подршку за избор председника приштинских институција. Зато иде на карту уцењивања опозиционих албанских лидера, не би ли их принудио да му дају њихове неопходне гласове. Тачније, незванична су мишљења, која су и у домену спекулација, да би Курти до почетка марта опозиционим партијама обезбедио неко „звучније име”, односно јаче министарско место, одустао од тога да заправо њих оптужи за изборну крађу, заташкао овај случај и одустао од кривичног гоњења, а заузврат добио гласове.
Уколико, међутим, не дође до компромиса с албанским опозиционарима и поред свега што им Курти буде нудио, могућа је нова институционална криза. Мада шансе за тако нешто умањује невероватна чињеница да би то били четврти избори (укључујући и локалне) за нешто више од годину дана. Неизвесно је и да ли би међународна заједница, чији значајан део иде наруку Куртију, дозволила нови изборни процес, имајући у виду милионске цифре потрошене за прошлогодишње изборе и око два милиона који би били потребни за нове, док је већина албанског живља на ивици егзистенције.
Да је било озбиљних злоупотреба у општинским центрима за бројање јављају приштински албански медији, па тако Еуген Цаколи из Косовског демократског института у објави на једној друштвеној мрежи наводи да су „гласови кандидата углавном мењани у општинским центрима из којих кандидати потичу”, док координаторка за изборе, тужилац Лаура Пуља, тврди да ће „сви који су прекршили слободну вољу грађана бити кривично гоњени”, а затражила је и да се обезбеде релевантни докази.
Манипулације резултатима избора у поновном бројању гласова, где по приштинским медијима предњачи ДПК, који је на децембарским изборима био на другој позицији по броју освојених мандата, за адвоката Арбера Јашарија представља сигнал „да кривична одговорност не буде ограничена само на чланове комисије који су бројали гласове, већ и за оне који су наредили или наручили ове резултате”. „Они морају да буду изведени пред лице правде, а на основу кривичног закона Косова предвиђена је казна до пет година затвора за фалсификовање резултата гласања, али постоји и казна за наручиоце, односно подстицање на извршење кривичног дела фалсификовања резултата гласања”, рекао је адвокат Јашари за приштински „Економија онлајн”. Централна изборна комисија (ЦИК), која је била надлежна за одржавање избора, након поновног бројања гласова саопштила је да су промене забележене и у покрету Самоопредељење, али и у ДПК-у, ДСК-у и АЗБК-у.
Припремила А.Ђ.
