12.05.2025 Скопље
Политичка сапуница на Косову и Метохији се наставља. Главни актер је Албин Курти, који на све могуће начине жели да остане на власти и не бира средства. Како рокови протичу, све се чешће говори о томе да покушава да подмити неке од опозиционих партија, хоће да води њихове лидере на вечере, нуди им скупе поклоне и обећава добре финансијске апанаже, ако прихвате његову понуду… И све то не би ли намакао тек једног посланика више од 60, да би могао да формира већину. Ипак, за сада нико није спреман да је прихвати, јер долази од особе која је у протекле четири године обесмислила сваку озбиљнију политичку расправу и уз то је позната да не држи реч.
Можда и кључно, али Курти је успео оно што ниједан политички представник Албанаца на Космету није, а то је да вербално „зарати” са великим савезником – Америком, односно тамошњом администрацијом Доналда Трампа. За то време није одустао од своје агресивне и ратоборне политике, настављајући с покушајима да се обрачуна са Србима и потпуно окупира север Космета. На том путу највећа препрека му је држава Србија, због чега је реторика Приштине на рачун Београда веома оштра.
Екстремистичким поступцима Курти покушава, између осталог, да прикрије чињеницу да нема довољну подршку да формира већину. Ни после 14 покушаја да се комплетира конститутивна седница, парламент у Приштини није довршио овај процес. Албанске политичке партије нису успеле да изаберу председника и петорицу потпредседника и тиме окончају процес конституисања парламента после фебруарских избора који је почео 15. априла. И даље је мистерија да ли ће и како Курти доћи до 61 посланика који ће подржати његову екстремистичку политику, која има све мање подршке – не само грађана Космета, који су му ускратили 100.000 гласова у односу на претходне изборе, већ и спонзора тзв. косовске независности, пре свега САД. Додуше, ту је присутна и Немачка, али упитно је колики утицај Берлин има на опозиционе политичке партије. Оно што је додатни проблем је што у покрајинским прописима није предвиђена ова ситуација па, теоретски, постоји и шанса да Косово остане без владе до неких нових избора, који би могли да се догоде крајем ове године, али и за три године.
Некадашњи председник Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић каже да га не изненађује то што ни после толиког броја кругова није конституисана скупштина у Приштини. Оцењује да је очигледно да Албанци на Косову не знају како да изађу из политичког ћорсокака и да би вероватно сви, осим Самоопредељења, били за нове изборе, али да никоме није јасно како да се до тога дође.
„Албину Куртију се не пушта власт по сваку цену. Учиниће све што је у његовој моћи да направи већину, али што време више пролази, мање су му шансе да некога купи или да придобије на своју страну. Да будем искрен, од Куртија не може да буде нико гори. Он је као тзв. премијер показао да мрзи Србе и Србију и да ће учинити све да етнички очисти овај део наше земље”, каже Зоран Анђелковић.
А председница Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић оценила је да по ко зна који неуспели покушај конституисања приштинског парламента показује да Курти дефинитивно губи подршку и да је за договоре о некаквим коалицијама већ касно. Указала је да је 19. мај последњи рок за формирање привремених приштинских институција и додала да ће се тај „институционални вакуум” на АП КиМ завршити оног момента када и ако Курти добије 61 посланика. Уколико се ипак деси да та радна тела изаберу до 19. маја и да Курти добије председницу парламента коју је кандидовао, Николићева је за Танјуг рекла да ће у том случају имати рок од 15 дана да формирају владу. Како је навела, Курти мора да буде кажњен на неки начин и то од својих сународника.
Коментаришући то што он жели да председник Странке за слободу, правду и опстанак Ненад Рашић представља српску заједницу и да буде постављен за потпредседника скупштине у Приштини, Николићева је рекла да је то кадровско и логично решење за Куртија, с обзиром на то да нико из Српске листе не жели да сарађује са њим. Навела је да је Курти свестан да је Српска листа брана његовим интересима и да јој не може ништа ни са девет мандата, због чега је рачунао на Србина који ће урадити све оно што он жели. На питање како ће се решити криза на АП КиМ, оценила је да ће то зависити од међународне заједнице и додала да је питање колико је њој сада стало да се иде у нови изборни круг и да ли је то право и нужно решење.
„Питање је и колики је замор бирача, а наравно избори и коштају, економско стање на АП КиМ све то диктира. Они живе од донација, имају лоше односе са Америком која је њима најважнија за њихов опстанак, све то утиче на комплетну слику”, навела је она.
За то време приштински режим не одустаје од свакодневних претњи Србима, али и свима другима који не подржавају званичну политику тзв. косовских институција. Један од најновијих примера је хапшење младића у Драгашу који је носио мајицу са натписом „Косово и Метохија”. Тим поводом директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић оценио је да премијер у техничком мандату Курти свакога дана тражи повод за инциденте над онима који не мисле као он.
„Кад албански екстремисти исписују на српским кућама и школама графите терористичке организације УЧК, то је за Приштину пример толеранције и суживота, а кад младић горанске националности понесе мајицу с легитимним натписом ’Косово и Метохија’ на ћирилици, њега приводе и кажњавају”, навео је Петковић.
Зоран Анђелковић подсећа да је Куртијево управљање Косовом у претходне четири године протекло у националистичко-фашистичкој ери која је спровођена и у време предизборне кампање. Уз то му није било ништа страно и да нападне и затвори не само поште већ све оно што је имало значај за функционисање српске заједнице – социјалне установе, органе општина.
„То је једна фашистичка и хистерична кампања коју Курти спроводи и на коју очито не реагује нико. До политичке кризе је дошло зато што је Албин Курти навикао сам да влада и не зна да дели власт са неким, а уз то му и не верују јер је направио такав однос према свим политичким партијама. На нас Србе не може да рачуна, осим на Рашића, који је његов најближи сарадник и који никако не представља српски народ на Косову и Метохији”, констатује Анђелковић.
На питање ко и како може да помогне у решавању овакве постизборне ситуације, Анђелковић истиче да представници ЕУ и Европског парламента могу да помогну, јер су они тамо били присутни у целом изборном процесу.
„Зна се ко може да помогне, а да ли ће помоћи или ће и даље помагати Куртију, као што су то чинили, видећемо. Радујем се да он више не буде нико и ништа, али то не значи да сам одушевљен променом као таквом, јер ко год да дође на власт неће гледати да унапреди живот Срба набоље”, додао је он. Каже да су и остале албанске политичке партије виделе да, иако је Курти западни мезимац, он не спроводи ништа од онога што је договорено.
„То што је мезимче, па га не кажњавају, то је више због њих, него због њега. Вероватно је то и разлог зашто би на Западу, осим Немачке, на челу Космета хтели да виде некога другог”, закључује Зоран Анђелковић.
У албанским медијима на Космету може се прочитати да шеф Самоопредељења ипак не открива карте и која је опција реалнија три месеца после одржаних избора: да ли конституисање парламента, па расписивање нових избора или формирање нове владе, али судећи према писму које је упутио председнику ДСК-а Љумиру Абдиџикуу, у којем је навео да се „коалиције праве између оних који имају разлике” и да коалицију између Самоопредељења и ДСК-а „преферирају и гласачи обе странке”, није дигао руке од владе „Курти 3”.
Чак и уколико би Курти успео да добије подршку 61 посланика, та влада би била слаба. Већина би била формирана са мноштвом партнера, из невећинских заједница и била би на тесту у вези са многим питањима, јер би свако могао да намеће свој интерес при изгласавању одређених закона. Истовремено би Курти морао да прави компромисе за свако појединачно питање са свим тим актерима. Нема сумње да би било много проблема, али ти проблеми би свакако стигли и опозицију уколико она успе да формира владу у неком сценарију. У тој коалицији не би било толико ситнијих актера, али би била барем три крупна и свако би имао своје интересе.
Као начин решења политичке и институционалне кризе на Косову и Метохији после фебруарских покрајинских избора помиње се и формирање прелазне владе, у ситуацији када нико нема могућност да окупи парламентарну већину. То је предложио опозициони ДСК. Међутим, Куртијев покрет Самоопредељење, за сада, одбацује тај предлог и тражи начин да уз неку мању албанску партију формира већину и да остане премијер. Љумир Абдиџику бранио је свој предлог за формирање прелазне владе, наводећи да идеја ДСК-а можда није најбоља, али да је тренутно једина на столу и свеобухватна.
„Добро је што нико не говори о гласовима ДСК. Нико на Косову нема већину. Изашли смо са отвореним предлогом, отвореним позивом да седнемо и превазиђемо ову ситуацију. Ако су спремни, ми смо ту, ако нису спремни, долазимо овде (у скупштину) сваких 48 сати. Наравно, позвали смо на инклузивност. Неко други је преузео иницијативу. Шта радимо после тренутне ситуације. Наша идеја можда није најбоља, али је једина на столу”, рекао је Абдиџику.
Предлог за прелазну владу уследио је након Куртијевог позива на формирање коалиције између Покрета Самоопредељење и ДСК-а. „ДСК, имајући у виду четворогодишње застоје, мислим на угрожене савезе, угрожавање националне безбедности, оцењује да је сарадња са господином Куртијем немогућа”, нагласио је Абдиџику. Он је истакао да се Косово налази у дубокој институционалној кризи, управо због деловања Самоопредељења.
С друге стране, шеф Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај поздравио је предлог Абдиџикуа о формирању прелазне владе, али је истакао да се он лично залаже за формирање владе опозиције. Изјавио је да је прихватио позив на консултативни састанак и оценио да иницијатива Абдиџикуа „није лоша”. При томе, Харадинај је најавио да ће се обратити тзв. уставном суду поводом недавних дешавања у скупштини.
Одговарајући на питање где Курти види простор за разговоре о формирању владе, с обзиром на то да су актуелне опозиционе странке на АП КиМ одбациле могућност формирања коалиције са Самоопредељењем, Анђелковић оцењује да Курти нема никакав простор за формирање владе и да добије парламентарну већину.
„Он треба да се спреми да иде код тужиоца, јер је више пута позван да да изјаву за разне криминалне активности које је чинио и да се спреми да изабере да ли ће у Липљан у старији затвор или ће у нови затвор”, поручио је Анђелковић.Антрфиле
Криза која руши економију тзв. Косова
Да политичка неизвесност негативно утиче на економију, незапосленост и међународни имиџ тзв. Косова, потврђују и сами привредници и послодавци из Приштине. То је изјавио и Наим Дедушај из Албанске пословне мреже, који очекује да ће влада у Приштини ускоро, ипак, бити формирана, додајући да свако одлагање штети КиМ.
„Недостатак косовских институција несумњиво ће негативно утицати, не само на инвестиције из дијаспоре већ и на пословне људе и друге који су изразили спремност да инвестирају у КиМ. Дакле, биће великог оклевања. Глобална ситуација у свету се променила, посебно након доласка Трампа”, рекао је Дедушај.
Напомиње да су многи инвеститори из дијаспоре изразили оклевање да инвестирају.
„Косово није у позицији да се игра са овим стварима, јер је народ Косова гласао и изабрао своје посланике и они имају одговорност да конституишу скупштину, јер у овом тренутку Косово нема луксуз да има ову врсту конфузије”, рекао је он.
Иначе, када је реч економској штети коју трпи тзв. Косово, требало би напоменути и забрану уласка робе српског порекла из правца централне Србије која је на снази већ готово две године. Упркос томе што је Курти формално укинуо ову меру, финални производи могу да стигну у веома ограниченој количини, а изговор је да недостају скенери за контролу транспорта на административним прелазима.
Припремила А.Ђ.
