12.01.2026 Скопље
Баук деснице кружи Немачком, мењајући деценијама устаљени политички пејзаж. Иако антимигрантска Алтернатива за Немачку (АфД) задаје све веће главобоље канцелару Фридриху Мерцу из источног, некада комунистичког дела најјаче европске економије, све снажније се чује глас „антифашистичког отпора”.
Левица (Линке) која је дуго таворила на маргинама од избора у фебруару прошле године доживљава прави процват и постаје све привлачнија за млађе миленијалце и генерацију зед. Тако у великом универзитетском центру Лајпцигу тешко да је пронаћи младог Немца који није гласао за странку коју су пре нешто више од годину дана готово сви већ отписали.
Ова радикално лева странка убедљиво је најпопуларнија политичка снага међу бирачима млађим од 25 година, а посебно међу младим женама и студентима. Наследница бивше источнонемачке Социјалистичке партије не само што према најновијим анкетама први пут има двоцифрену подршку од 11 одсто, већ опасно дише за врат Зеленима и па и Социјалдемократама за којима заостаје један, односно три процента.
„То је једина странка која одговара мојим ставовима. Није сексистичка, или барем покушава да минимизира сексизам, хомофобију, расизам и дискриминацију на основу инвалидитета. У ситуацији када се цела влада помера све више удесно то је сада важније него раније”, објашњава свију подршку Левици Палулин Маниг (33) из Лајпцига.
Уздизање Левице у Немачкој изненадио је чак и њене челнике. Серен Пелман (48), копредседник парламентарне групе у Бундестагу, за „Вашингтон пост” каже да за три деценије колико је дуго члан Левице није доживео тако нешто: „Скоро да смо утростручили број чланова.” Друга колидерка Левице у немачком парламенту Хајди Рајхинек (37) каже да јој узлет странке изгледа као „грозничави сан”.
На савезним изборима 2025. године ова странка је завршила на петом месту са 8,8 одсто гласова, али је ипак знатно премашила очекивања. Немали број аналитичара је предвиђао да странка неће успети да пребаци изборни праг од пет одсто за улазак у Бундестаг. Поготово откако је „заштитно лице” радикалне Левице Сара Вагенкнехт због програмског размимоилажења напустила странку и основала свој покрет (БСВ). Али десило се супротно, отписана Левица је успела да уђе у Бундестаг, а фаворизовани БСВ остао је испод цензуса. Од тада њен рејтинг константно расте.
Левица је на изборима добила 27,3 одсто гласова бирача старости од 18 до 24 године. То је већи удео од АфД, која је добила подршку 19 одсто ове популације и више него двоструко више од владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и њене баварске сестринске странке које су заједно освојиле 13 одсто гласове најмлађих бирача.
„На крају 2024. године били смо остављени да умремо”, додаје Хајди Рајхинек, коју називају некрунисаном немачком краљицом друштвених мрежа.
Њено вешто коришћење „Тиктока” умногоме је допринело васкрсу партије, јер је успела да преко мобилних апликације посеје идеје Левице у умове и срца младих Немаца. Њен директан, често оштар и хумором прожет стил комуникације успео је да приближи комплексне политичке теме младима. Рајхинекова је успела да Левицу ослободи старомодног имиџа и да је разним акцијама, попут петиције да се уведе порез на богатство, представи као озбиљну алтернативу бирачима који су се разочарали у Социјалдемократе и Зелене.
Док су друге партије у први план истакле проблем нелегалне миграције и питања националне безбедности због рата у Украјини, Левица је своју кампању усмерила на конкретне проблеме који директно погађају младе који тек улазе на тржиште рада или студирају: ограничење цена закупа станова, смањење цена основних намерница и приступачнији јавни превоз. Занимљиво је да је на врло сличној платформи у трци за градоначелника Њујорка победио аутсајдер Зохран Мамдани, ког је Трамп незаслужено идеолошки жигосао као „комунисту”.
Студија Фондације „Фридрих Еберт” показује да је током 2024. године АфД убедљиво доминирала на друштвеним мрежама. У прошлој години и АфД и Левица су биле изједначене по присутности на дигиталним платформама, с тим што су левичари имали више позитивних постова.
Две идеолошке крајности немачког политичког спектра – АфД и Левица – постају све већи егзистенцијални изазов за центристичке странке естаблишмента које се смењују или су заједно на власти од завршетка Другог светског рата. Ако успеју да и у наредном периоду одрже висок рејтинг после следећих парламентарних избора, тешко да ће опстати „санитарни кордон” који су демохришћани и социјалдемократе подигле према овим партијама, спречавајући их да постану део власти.
Припремила А.Ђ.
