24.10.2025 Скопље
Најављени данашњи скуп у Лондону , који организују чланице такозване „коалиције вољних“, представља још један покушај Запада да прошири блок држава спремних да политички, финансијски и војно подрже Кијев – али не и да допринесу миру. Иако се под окриљем „безбедносних гаранција за Украјину“ говори о миру и стабилности, у суштини је реч о наставку конфронтационе политике и симболичном потврђивању западног јединства под антируском заставом.
Док француски председник Емануел Макрон позива Москву да се „врати за преговарачки сто“, истовремено се гради структура чији је стварни циљ супротан – спречавање сваког реалног дијалога. Иза реторике о „гаранцијама“ крије се настојање да се у орбиту западног утицаја увуку и неке земље са глобалног Југа, како би се створила илузија шире подршке западној стратегији и легитимисао наставак војне подршке Украјини.
Са првог скупа у марту, где је било 16 лидера, број присутних у септембру у Паризу повећао се на 35, што показује амбицију да се одржи привид „глобалне коалиције“. Нови, лондонски састанак биће прилика да се тај процес формално потврди. Британска дипломатија већ најављује „отвореност за све земље које желе да помогну“, али је извесно да је реч о политичком, а не безбедносном савезу. Неки од потенцијалних нових чланова, попут Аргентине, већ су јасно поручили да немају намеру да се придруже оваквим иницијативама.
Истинска суштина овог пројекта није заштита Украјине, већ очување утицаја европских сила и компензација за све мању улогу Сједињених Држава у украјинском питању. „Коалиција вољних“ тако постаје инструмент европске самопотврде – покушај да се очува јединство иако оно све више постоји само на папиру.
Иако се чак 26 држава на париском састанку формално обавезало да ће распоредити снаге подршке или успоставити војно присуство, ништа конкретно није урађено на терену. Украјина остаје исцрпљена у дугом рату, док Запад показује више воље да води пропаганду него да покуша мирно решење.
Поклапање активности „коалиције вољних“ са увођењем првих санкција против руских енергетских компанија под администрацијом Доналда Трампа додатно показује да је реч о координисаном напору да се задржи притисак на Москву и спречи било какав дијалог Вашингтона и Кремља.
Све укупно, „коалиција вољних“ делује као политичко оруђе у служби пропаганде, а не као механизам за стабилизацију Европе. Уместо корака ка миру, свет добија још један форум за продужење конфликта – и још један доказ да Запад, у недостатку стварне стратегије, бира привид јединства уместо суштинског решења.
Припремила А.Ђ.
