24.10.2025 Скопље
Друштво „Лукоил Србија д. о. о.” нормално послује и поред актуелних дешавања која се тичу уведених санкција Велике Британије и Сједињених Америчких Држава овој компанији, потврдили су јуче за „Политику” из ове нафтне компаније.
– Сва пословна комуникација, набавка, транспорт и плаћања робе у велепродаји и малопродаји за сада се обавља на уобичајен начин, без икаквих ограничења.
О садржини, домашају и последицама санкција прибављају се правна мишљења реномираних адвокатских канцеларија. „Лукоил Србија” остаје посвећена стриктном поштовању законитости и свих релевантних националних и међународних прописа који се примењују на нашу делатност и отворености у односима са својим пословним партнерима – поручили су из „Лукоила” након што је њима и „Росњефту” САД јуче увео санкције.
– Наше друштво ће уз заједничко залагање руководства и запослених наставити да ради на исти начин и тако превазићи све евентуалне потешкоће – потврђују из „Лукоила”.
Taко су после „Нафтне индустрије Србије” (НИС), санкције уведене и још двама руским компанијама приватној – „Лукоил”, који послује у Србији, и „Росњефт”, чији је председавајући близак сарадник Владимира Путина. Тиме је Доналд Трамп, председник САД, потврдио да не размишља ништа другачије од свог претходника Џоа Бајдена, који је НИС-у увео санкције због чега га је Трамп током предизборне кампање критиковао говорећи да је он био на власти, да рата Украјини не би било, па ни, последично, санкција. И уместо да проблем реши како је обећавао, а ми му веровали, он га додатно компликује свакодневно уводећи нове и нове забране које паралишу пре свега оне који ничим ово нису заслужили. Попут Србије. На све то добија аплаузе из ЕУ. Тако је јуче ову његову одлуку о увођењу нових санкција руском енергетском сектору поздравила и висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас.
„Веома смо задовољни сигналима које добијамо из Америке у вези са санкцијама Русији. То је важан знак снаге и јединства”, рекла је Каласова уочи самита ЕУ у Бриселу, пренео је Ројтерс.
„С обзиром на одбијање (руског) председника (Владимира) Путина да оконча овај бесмислени рат, Министарство финансија уводи санкције за две највеће руске нафтне компаније које финансирају ратну машинерију Кремља”, рекао је амерички министар финансија Скот Бесент у саопштењу.
Реч је о компанијама које заједно извозе 3,1 милион барела нафте дневно, што је скоро половина укупног извоза црног злата у земљи, показују анализе Блумберга.
„Лукоил” је у Србију дошао међу првима још 2003. и данас има око 112 од укупно 1.470 бензинских пумпи. Осим тога, има рафинерије у Румунији и Бугарској, а малопродаја се шири у готово свим земаља ЕУ: Бугарској, Црној Гори, Хрватској, Македонији. Регистрована је у Европи као ГМБХ и бави се истраживањем, производњом, рафинирањем, маркетингом и дистрибуцијом нафте и гаса.
Иако је „Лукоил”, откад су најављене санкције НИС-у, престала да се снабдева код комшија, увозила је деривате из својих рафинерија у окружењу, али и снабдела све своје пумпе и у Србији и ван ње.
Иначе, ово увођење америчких санкција дошло је само седам дана пошто је и Велика Британија увела сличне мере против „Росњефта” и „Лукоила” – и само дан пошто је Бела кућа саопштила да ће планирани састанак Трампа и Путина у Будимпешти бити одложен.
Да ове мере највероватније неће натерати Кремљ да преиспита свој став, чему се САД нада, потврдила је јуче и Марија Захарова, директор Департмента за информисање, истичући да најновије санкције ефикасно делују против самог Брисела, и да је потенцијал за њихово проширење исцрпљен, преноси ТАШ.
Упитан како чита најновију одлуку америчке администрације, да ли санкције ступају на снагу одмах или је потребно да Конгрес нешто каже, адвокат Војин Билић каже за „Политику” да САД имају двојно законодавство те да неке одлуке доноси Конгрес, а неке су извршна наредба.
– Према извршној наредби је Бајден увео санкције НИС-у, а исто је сада учинио и Трамп, тако да те санкције одмах ступају на снагу – каже Билић.
Циљ и ових санкција је удар на привреду Русије, који се, међутим, мултипликује и на остатак света који се снабдева руским енергентима. Наиме, порези од руске нафтне и гаса индустрије чине око четвртину буџета Русије. Не треба заборавити и да је НИС пунио српски буџет са око 10 одсто прихода. Истовремено су се и приходи од акциза на продају деривата и на пумама „Лукоила” сливали деценијама у државну касу.
Припремила А.Ђ.
