18.06.2025 Скопље
Северна Македонија се све више суочава са последицама глобалног затопљавања и климатских промена, које утичу на све аспекте живота у земљи. Повећање просечних температура доводи до појачаних топлотних таласа, који угрожавају јавно здравље, нарочито осетљиве групе становништва, као што су старији и деца. Ови топлотни таласи такође негативно утичу на пољопривреду, смањујући приносе и продуктивност стоке, као и на производњу енергије, посебно хидроенергију, која је од кључног значаја за Македонију.
Поред тога, земља се све чешће суочава са екстремним временским непогодама – поројним поплавама и сушама – које оштећују инфраструктуру, угрожавају водне ресурсе и повећавају ризик по безбедност грађана. Последице ових промена већ су видљиве, а Македонија је рангирана као једна од најугроженијих земаља у свету када је реч о климатским ризицима.
Према извештају Светске банке из октобра 2024. године, економски губици од климатских промена могли би достићи до 4% бруто домаћег производа до 2050. године. За ефективну заштиту људи и економије, потребне су инвестиције од око 6,4 милијарде америчких долара у наредној деценији. Уз то, неопходно је убрзати транзицију ка обновљивим изворима енергије и смањити емисију стакленичких гасова како би се постигла нето нула емисија до 2050. године.
Министарство за животну средину и просторно планирање ради на развоју националних стратегија и закона за климатску акцију, са циљем да земља постане економија са ниском емисијом угљеника и повећаном отпорношћу на климатске промене. Јавност и институције позивају се на заједничко деловање и подизање свести о значају очувања животне средине и прилагођавања новим климатским условима.
Климатске промене нису више питање будућности, већ садашњости, а деловање у складу са тим је кључно за обезбеђење одрживог развоја и квалитета живота у Македонији.
Припремила А.Ђ.
