07.05.2026 Скопље
У 2025. години, укупно 17 мерних станица широм Европе регистровало је концентрације честица ПМ 2,5 изнад тренутне годишње граничне вредности ЕУ. Иако је мала земља, Македонија је била дом чак девет од тих 17 критичних мерних тачака широм старог континента, што је само по себи забрињавајуће с обзиром на то колико се грађани Македоније трују разним токсинима, везаним за најситније честице, које продиру дубоко у плућа и крвоток, а потичу из фосилних горива, индустрије, саобраћаја, биомасе и пожара.
Европска агенција за животну средину (ЕЕА) такође истиче здравствени терет овог проблема у свом најновијем извештају. У периоду 2019-2021. у Македонији је 4.175 смртних случајева повезано са излагањем ПМ 2,5, што представља 17 процената укупног морталитета међу становништвом старијим од 30 година.
Најновији европски подаци показују да су највеће локалне просечне концентрације ПМ 2,5 у периоду 2024-2025. забележене на југу Италије. Места Челе Месапика и Торкиароло достигла су 117 и 113 микрограма по кубном метру, што је далеко изнад тренутног годишњег ограничења ЕУ од 25 микрограма по кубном метру.
Проблем, међутим, није само италијански. Поред Италије, утврђено је да су региони у Пољској, Хрватској, Босни и Херцеговини, Србији, Македонији, Румунији, Турској, па чак и једна локација у Копенхагену изнад граничних вредности.
Јуроњуз, позивајући се на извештај ЕЕА, наводи да су међу најизраженијим „црвеним тачкама“ у Европи Сарајево и индустријска подручја у Македонији.
Македонија одавно није случајна фуснота у европским извештајима о загађењу ваздуха. Она је део балканског и источноевропског појаса у коме загађење није само резултат лоше сезоне, већ комбинације енергије, сиромаштва, недостатка образовања, урбаног хаоса, грејања на чврста горива, индустријских жаришта, старог возног парка, као и корупције и институционалне неефикасности.
Управо на Балкану и у Источној Европи налазе се региони са највећом процењеном стопом морталитета на 100.000 становника повезаном са дугорочном изложеношћу честицама ПМ 2,5.
Коментаришући извештај ЕЕА, иницијатива Зелени хуман град каже да је Македонија међу земљама са најнижим квалитетом ваздуха и земља са највише смртних случајева.
„Поред здравствених и животно угрожавајућих последица за безброј македонских грађана, од којих су деца највише погођена, и званичне статистике из Европе да хиљаде грађана годишње умиру, централне и локалне власти немају намеру да уводе било какве мере за спречавање загађења ваздуха. Напротив, континуирано, без озбиљног противљења било које „опозиционе“ странке у Парламенту, доносе се закони који додатно гурају Македонију надоле у „трци ка дну“ за привлачење страног капитала који долази само да би експлоатисао ниске стандарде у радним правима и заштити животне средине“, реагује „Зелени хуман град“.
Стога, као „црне примере“ наводе измене Закона о контроли индустријских емисија, којима је загађење постало „пословна тајна“, али и актуелне измене Закона о минералним ресурсима и Закона о концесијама и јавно-приватном партнерству, које, како кажу, омогућавају моћницима да одмах почну са експлоатацијом земљишта, без икакве анализе правног статуса земљишта, последица по животну средину и здравље грађана, бриге о животној средини.
„Поднели смо стотине предлога мера локалној самоуправи у Граду Скопљу преко наших представника у Савету, али и централној влади, од којих надлежне институције нису спровеле ниједну“, наводи се у реаговању.
Припремила А.Ђ.
