11.06.2025 Скопље
Истраживање из 2023. године показује да је Северна Македонија трећа земља у региону Западног Балкана по стопи иселјења, са чак 34% становништва које је напустило земљу. Четири земље са Западног Балкана налазе се међу 20 држава у свету са највећим падом становништва, што овај регион чини најзначајнијом зоном депопулације у Европи. Овај тренд је последица ниске стопе наталитета и високе миграције.
Према проценама, до 2050. године становништво ће се смањити за 19% у Србији, 18,2% у Босни и Херцеговини, 16% у Албанији и 11% у Северној Македонији. Овим земљама се придружују само Јапан и Куба као државе са сличним падом становништва, али оне нису из Европе.
Србија је најтеже погођена депопулацијом у региону, док Албанија и Босна и Херцеговина бележе губитке становништва од 25% и 30%, респективно. Овај пад је делимично последица ниске фертилности, која је у свим земљама региона испод неопходног нивоа за демографску обнову (2,1 дете по жени). У 2023. години, стопа фертилитета била је најнижа у Босни и Херцеговини (1,37), Северној Македонији (1,47), Албанији (1,55), Србији (1,42) и Црној Гори (1,74).
Поред тога, регионом доминира негативна нето миграција, што значи да више људи напушта земљу него што у њу долази. Овај тренд утиче на старење становништва и смањење радно способне популације, што има значајне социјалне и економске последице.
Један од главних изазова је недостатак квалитетних и ажурираних података о миграцији, што отежава доношење ефективних политика. Многе земље немају званичне регистре становништва или нису спроводиле пописе дуже време.
Босна и Херцеговина и Албанија имају највећи проценат становништва које живи у иностранству — 49% од укупног становништва у Босни и Херцеговини и 44% у Албанији. Северна Македонија и Црна Гора такође бележе значајне процене, док је Србија земља са најмањим бројем иселеника, али и она бележи велики одлив људи.
Овај тренд депопулације изазива забринутост због утицаја на економију, социјалне системе и будућност региона. Организације попут ЦРПМ-а спроводе анализе како би помогле у развоју политика које ће одговорити на ове изазове.
Припремила А.Ђ.
