15.06.2026 Скопље
Декларација Европског слободног савеза (ЕФА) поново је вратила на сто питање које је Софија често гурала у страну: ситуацију Македонаца у Бугарској и неспроведене пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру.
Документ захтева да се Бугарска извини за злочине над Македонцима и призна њихова права као мањине, а за Македонију је то практично снажан аргумент у спору у којем се од Скопља траже уставне промене, док се Софији годинама толерише одлагање обавеза према европским институцијама.
На годишњој скупштини Европског слободног савеза једногласно је усвојена Декларација којом се захтева да се Бугарска формално извини за злочине над македонском мањином током комунистичког периода.
У документу се наводи да су Македонци у Бугарској били изложени батинама, присилном расељавању, понижавању, кажњавању, затварању и убиствима због изражавања свог етничког идентитета и због противљења политикама денационализације.
ЕФА оцењује да се македонска мањина у Бугарској и даље суочава са озбиљном кризом људских права унутар Европске уније.
Према Декларацији, системска репресија и етничко порицање су наставак политике комунистичког режима Тодора Живкова.
Посебно се указује на 1963. годину, када је политика порицања македонске мањине била део процеса присилне асимилације у концепт „јединствене бугарске социјалистичке нације“.
Међутим, декларација не остаје само у прошлости. ЕФА захтева да Бугарска спроведе пресуде Европског суда за људска права, које се односе на право регистрације македонских организација у земљи.
Према документу, управо неспровођење ових пресуда онемогућава Македонцима у Бугарској да институционално заступају своја права, интересе и потребе.
Бивши дипломата Марјан Ђорчев сматра да Македонија треба да покрене питање реципроцитета у односима са Бугарском и инсистира на доследном поштовању европских правила.
Према његовим речима, од Македоније се не може захтевати да испуњава услове у име европских стандарда, док Бугарска годинама не спроводи пресуде из Стразбура.
– Македонија захтева реципроцитет од Бугарске. Ово би требало да буде тема разговора између две земље. Зашто Бугарска, која гази европско право, 20 година не дозвољава бугарским грађанима са македонском самосвешћу да региструју грађански покрет? – пита Ђорчев.
Он наглашава да Македонија не захтева ништа изван европских стандарда, већ само спровођење већ донетих пресуда.
– Шта Македонија захтева? Македонија не захтева ништа осим спровођења 14 пресуда. То је европско право – истиче Ђорчев.
Бивши дипломата сматра да Европска унија и Савет Европе имају механизме да траже од Бугарске да испуни своје обавезе које произилазе из пресуда Европског суда за људска права.
– Европска унија може, преко својих институција, преко министара и преко Савета Европе, да закључи да Бугарска мора да спроведе пресуде. Ако их не спроведе, треба да постоје санкције. Није битно какве ће бити санкције, али проблем се не може свести само на извињење – каже Ђорчев.
Према његовим речима, проблем лежи у неједнаком третману. Од Македоније се захтева да промени Устав и да у Преамбулу укључи Бугаре, док македонска мањина у Бугарској није призната.
– Дајте нам интерпретативно објашњење. Реците нам према ком члану смо дужни да променимо Устав и укључимо питања мањина. Македонска мањина у Бугарској није призната. Тамо се све своди на индивидуална људска права. Па шта тачно траже од нас? – пита Ђорчев.
Декларација ЕФА долази у осетљивом тренутку за македонско-бугарске односе. Македонија је и даље заглављена на европском путу због услова за уставне промене, док питање Македонаца у Бугарској остаје готово невидљиво у званичној европској политици.
Зато, према Ђорчеву, Македонија треба да инсистира на принципу, а не на политичком тврдоглавости.
Ако је европско право, каже он, основа процеса, онда се мора примењивати и на државе чланице и на земље кандидате.
– То је питање принципа и стандарда. Ако се позивамо на европске стандарде, онда би они требало да се примењују на све. Не намеравамо да уђемо у Европску унију на начин који је супротан европским стандардима и европским правилима – каже Ђорчев.
Таквом декларацијом, питање Македонаца у Бугарској више не остаје само билатерално питање између Скопља и Софије. То постаје тест за европске институције: да ли ће инсистирати на спровођењу сопствених правила чак и када се она односе на државу чланицу Уније.
ЕФА захтева извињење, признавање права и спровођење пресуда. Ђорчев, с друге стране, сматра да би Македонија требало да користи управо тај оквир као аргумент у разговорима са Бугарском и Бриселом.
Припремила А.Ђ.
