10.03.2025 Скопље
Србија је у 2024. била једна од најбрже растућих економија у Европи, што је потврдио и Евростат, а и у јануарау ове године упркос изазовним економским условима у еврозони и геополитичким ризицима индустријска производња је забележила међугодишњи раст од 0,4 одсто, објављено је у најновијем издању билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Како је наведено, вредност промета робе у трговини на мало у јануару 2025. била је за 6,7 одсто номинално већа него у истом месецу претходне године, док у сталним ценама повећање износи 2,7 одсто.
Аутори МАТ-а додају и да је буџет Србије у јануару био у суфициту, а достигнут је и дугорочни циљ од 900 евра, с обзиром на чињеницу да је у децембру 2024. просечна нето зарада износила 926 евра.
„У децембру 2024. и јануару 2025. регистрована је месечна инфлација од 0,1 одсто и 0,6 одсто, као и међугодишња инфлација од 4,3 одсто и 4,6 одсто, док је након априла прошле године, међугодишња инфлација била опет незнатно изнад горње границе циљаног коридора Народне банке Србије (НБС)“, истиче се у анализи.
Прецизира се и да је посматрано по секторима, у јануару ове године међугодишњи раст остварен у Прерађивачкој индустрији (2,6 одсто) и Рударству (6,9 одсто), док је пад забележен у Снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији ( минус 9,1 одсто).
У поређењу са децембром прошле године, након елиминисања сезонске компоненте, забележен је раст производње у укупној индустрији (0,7 одсто), рударству (1,8 одсто) и у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (6,1 одсто), док је у прерађивачкој индустрији забележен десезонирани пад од 0,3 одсто.
Како се истиче у билтену МАТ, сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, који у укупној индустријској производњи учествује са 15,3 одсто, од средине прошле године показује знаке опоравка, односно, јануарска вредност дугорочног тренда се изједначила и са прошлогодишњим просеком, али је тај ниво производње и даље за око 5 одсто нижи у односу на јануар 2024.
Објашњава се и да бржи опоравак производње електричне енергије отежавају, пре свега, лоши хидролошки услови.
Производња хидроелектрана (ХЕ), како се додаје у јануару и фебруару 2025. је у односу на исте месеце прошле године била мања за 31,6 одсто и 31,9 одсто респективно, а највећи пад производње забележен је у производњи електрана Ђердап, Бајна Башта, Увац, Кокин Брод и Врла.
Аутори анализе напомињу и да је произодња ХЕ у 2024. у односу на 2023. била мања тачно за петину, док је у односу на просечну производњу из периода 2019-2023. производња смањена за око 3,6 одсто.
Наводе и да дугорочни тренд индустријске производње у претходна четири месеца стагнира на нивоу који је за око 3,5 одсто виши у односу на упоредиви међугодишњи период, објашнајвајући да је производња изложена негативним ризицима који долазе од кретања код најважнијих трговинских партнера из еврозоне, где су вредности готово свих економских показатеља који се тичу индустрије, посебно у Немачкој, дубоко у негативној зони.
„Трачак оптимизма због завршених парламентарних избора у Немачкој те потенцијалних промена у фискалним правилима и другим економским политикама потребним за оживљавање одбрамбене инфраструктуре и економског раста поткопава претња трговинским ратом са САД. На мети су за сада европска аутомобилска индустрија и производња фармацеутских производа“, пише у билтену МАТ-а.
Оцењује се и да битна претпоставка даљег одржавања растућег тренда укупне индустријске производње у Србији почива и на очувању политичке стабилности, док депримира одлагање почетка производње новог електричног модела аутомобила у фабрици ФЦА Србија Крагујевац, али како истичу у неку руку такав сценарио наслућивао.
„Фиат, тј. Стеллантис, у чијем је саставу ФЦА, данас је попут целокупне европске аутомбилске индустрије, у системској кризи, односно вредност акција Стеллантиса је смањена за око 60 одсто за претходних 12 месеци, а с друге стране, озбиљан ризик представља и евентуално санкционисање Нафтне индустрије Србије (НИС), која је у већинском руском власништву. Добро је да је добијен додатни рок од 30 дана за постизање договора, прецизније лиценца истиче 28. марта“, пише.
У најновијем билтену МАТ-а се наводи да то колико је за укупну индустријску динамику био битан само застој у пословању Рафинерије нафте у Панчеву (РНП) која је део НИС групе, уверили смо се претходног пролећа када је извођен двомесечни ремонт и модернизација капацитета.
Подсећа се да РНП производи моторна и авио-горива, течни нафтни гас, сировине за петрохемијску индустрију, уље за ложење, битумене и остале нафтне деривате не само за Србију већ и регион.
У новом МАТ-у је објављено и да је у јануару ове године Прерађивачка индустрија остварила раст у односу на исти месец 2024. у 11 од 24 области, које чине приближно 34 одсто укупног Индекса индустријске производње.
Како се истиче, највећи међугодишњи допринос расту Прерађивачког сектора потекао је од производње производа од гуме и пластике и производња кокса и деривата нафте, а снажну динамику у јануару бележе још производња рачунара, електронских и оптичких производа, производња металних производа, осим машина, производња основних метала, као и производња хемикалија и хемијских производа.
Аутори билтена оцењују и да се пратећи дугорочни тренд у производњи рачунара, електричних и оптичких производа чини да је фаза изузетне експанзије ове области која је зачета средином 2021. завршена у јесен 20 24. на нивоу који је за око 95 одсто већи од просечне производње из претходне године и додају да тајна успеха ове области почива на производњи тзв. „паметних бројила“.
Прерађивачког сектора највише успоравале Производња електричне опреме, Производња прехрамбених производа и Производња моторних возила и приколица, али како се истиче добро је да ни у једној од ове три области лош резултат не наговештава озбиљније проблеме.
Додаје се и да је дефицит текућег рачуна у периоду јануар-децембар 2024. износио 5.208,1 милиона евра и да је за 3.404,0 евра или за 188,7 одсто више у односу на исти период претходне године, када је забележен дефицит у износу од 1.803,7 милиона евра.
Већи дефицит текућег рачуна је, пре свега резултат већег дефицита у размени робе и услуга са иностранством, већег нето одлива дохотка од директних инвестиција, као и мањих нето прихода државе регистрованих на рачуну секундарног дохотка, мањег нето прилива дознака радника из иностранства, али и већег нето одлива камата по основу осталих инвестиција.
У најновијем МАТ-у се истиче и да је нето прилив страних директних инвестиција (СДИ), који представља разлику између прилива по основу СДИ нерезидената у Србију и одлива по основу СДИ резидената у иностранство, у периоду јануар-децембар 2024. износио 4.600,4 милиона евра, односно за 338,8 милиона евра или за 7,9 одсто више.
Додаје се да је прилив по основу СДИ нерезидената у Србију у периоду јануар-децембар 2024. износио 5.211,1 милион евра или за 646,7 милиона евра, односно за 14,2 одсто више.
У структури укупног прилива по основу СДИ нерезидената у Србију удео власничких улагања, укључујући и реинвестирану добит, повећан је са 77 одсто на 79,7 одсто, док је удео међукомпанијског задуживања смањен са 23 на 20,3 одсто.
Како се истиче, у децембру 2024. забележен је дефицит текућег рачуна у износу од 933,2 милиона евра (за 241,6 милиона евра или за 34,9 одсто више у односу на исти месец претходне године, а већи дефицит текућег рачуна резултат је, пре свега, већег нето одлива дохотка од директних инвестиција који је износио 537,6 милиона евра или за 209,1 милион евра, односно за 63,6 одсто више, као и већег дефицита спољнотрговинске робне размене који је износио 1.086,7 милиона евра (за 164,8 милиона евра или за 17,9 одсто више).
У буџету Сбије је додаје се у јануару 2025. забележен суфицит од 5 547,4 милиона динара што је за 24.646,8 милиона динара лошији фискални резултат у односу на јануар 2024. док су у односу на исти месец претходне године, примања буџета реално мања за 0,7 одсто.
Припремила А.Ђ.
