17.12.2025 Скопље
Влада у Будимпешти објавила је да је званично поднела тужбу против Европског суда правде, оптужујући ову институцију за нарушавање права Мађарске као државе чланице и за изрицање неправичне и прекомерне новчане казне у вези с мађарском миграционом политиком. Ову информацију саопштио је министар правде Мађарске, Бенце Тужон, који је додао да је ово први пут да једна чланица ЕУ покреће поступак за накнаду штете управо против суда уније.
У средишту спора је пресуда из 2020. године, којом је Мађарска проглашена одговорном за незаконито поступање према мигрантима, због одржавања транзитних зона на јужној граници земље. У тим зонама, које су функционисале на граници са Србијом, мигранти су били принуђени да чекају на одлуке о својим захтевима за азил, често недељама, па и месецима, у условима које су поједине међународне организације означиле као „нехумане и супротне европским прописима”.
Званична Будимпешта је дуго оспоравала такве оцене, али је услед критика и пресуде Европског суда, донекле променила регулативу, па се сада захтев за улазак у земљу мора подносити преко мађарских дипломатских представништава у суседним земљама, као што су Србија и Украјина. Ипак, Европска комисија није била задовољна тим изменама и 2023. је поново покренула поступак против Мађарске пред Европским судом правде, тражећи изрицање казне због непоштовања претходне одлуке.
Суд је у јуну 2024. донео одлуку да Мађарска убудуће плаћа дневну казну од милион евра, уз једнократну новчану казну од 200 милиона евра. Према речима министра Тужона, Европска комисија је првобитно тражила знатно нижи износ, али је суд без претходне најаве изрекао чак 29 пута већу једнократну и 61 пут већу дневну казну него што је то било затражено.
„Мађарска не оспорава коначну пресуду, али има пуно право да тражи одштету због штете коју је институција ЕУ нанела једној држави чланици. То право је загарантовано Уговором о функционисању ЕУ”, изјавио је Тужон.
Он је истакао да Мађарска тужбом не напада судску одлуку као такву, већ захтева надокнаду штете коју је, како наводи, изазвала прекомерна и неправедна санкција.
Мађарски министар даље тврди да се Европски суд правде током поступка није придржавао основних правних принципа, као што су транспарентност, предвидљивост, правична процедура и једнакост чланица. Такође, суд није образложио због чега је изречена тако велика новчана санкција, нити је Мађарску обавестио о промени обима казне у односу на захтев комисије, чиме јој је, како тврди Тужон, ускраћено право на фер одбрану.
Према наводима мађарских власти, казна ће бити наплаћена путем смањења фондова ЕУ намењених Мађарској, што Будимпешта сматра додатним обликом политичког притиска из Брисела. У том контексту, Тужон је рекао да је ова одлука више политички, него правни акт, чији је циљ да Мађарску натера да промени своју независну миграциону политику.
„Овде није реч о праву, већ о идеологији. Брисел жели да примора Мађарску да отвори границе и дозволи неконтролисани улазак миграната. Ми то не можемо и нећемо дозволити”, истакао је Тужон.
Мађарска влада већ годинама води оштру политику у области миграција, уз образложење да жели да очува националну безбедност и културни интегритет земље. Од 2015. године, када је избио велики миграциони талас кроз Балканску руту, Мађарска је подигла ограде на границама и увела строге мере за контролу улаза. Иако је број миграната који долазе преко западног Балкана смањен у односу на период миграционе кризе, ова рута и даље представља активну тачку уласка у ЕУ, што подстиче наставак расправа око заједничке миграционе политике унутар уније.
Последњих месеци, тема миграција поново добија на значају унутар ЕУ, у светлу повећаног броја долазака преко Средоземља и нестабилности у региону Блиског истока и Африке. Европска комисија инсистира на реформи миграционог пакета и солидарности међу државама чланицама, док више земаља источне и централне Европе, укључујући Мађарску и Пољску, одбијају обавезне квоте и централизовано одлучивање о пријему азиланата.
Иако је, према оценама неких аналитичара, мало вероватно да ће тужба Мађарске успети у правном смислу, њена политичка тежина већ је изазвала реакције широм Европе. Једни је виде као неопходан отпор Бриселу који, како тврде, прекорачује своја овлашћења, док други упозоравају да Мађарска својим потезима подрива темеље правне државе и солидарности на којима је унија заснована.
Припремила А.Ђ.
