17.06.2025 Скопље
Посланичка расправа о стању у медијима у Народној скупштини Србије била је прилика да се детаљно анализира положај медија, њихова заступљеност на РТС-у и другим јавним сервисима, као и улога медија у изборном процесу. Иако је мало посланика имало конкретне амандмане, расправа је била дуга и често усмерена на питања да ли је дискусија у складу са пословником и у контексту предложених амандмана, што је изазвало неслагање између власти и опозиције.
Растислав Динић је истакао да је ЗЛФ поднео амандман којим се захтева да јавни медијски сервис ради у интересу јавности, а критиковао је министра Братину због његове посете Нижњем Новгороду, где је учествовао на скупу који промовише „Глобал фејк чекер“, институцију која, према његовим речима, није инструмент провере чињеница већ средство ширења руске пропаганде. Он је оценио да су нови медијски закони само „лакировка“ Вучићеве аутократије.
Министар информисања Борис Братина је узвратио да је таква критика некоректна и да је посета Русији била прилика за представљање Србије и успостављање контаката са значајним међународним актерима, наглашавајући да је учешће на форуму било вредно и да у њему учествује 40 земаља.
Посланик Борислав Новаковић је указао да је у дебати потпуно занемарена Радио-телевизија Војводине, коју је описао као медиј са минималном гледаношћу и цензуром слободног изражавања, док је град Нови Сад назвао „епицентром отпора“ који ће се видети на наредним изборима.
Бранко Лукић је предложио да се бесплатно и равноправно медијско представљање односи и на период ван изборне кампање, јер је, како је рекао, председник Вучић доминантно присутан у медијима, што утиче на политички наратив и изборне листе које носе његово име, иако према Уставу председник треба да представља државно јединство.
Миленко Јованов из СНС-а је узвратио да се не ради о забрани појављивања председника у медијима, већ да је реч о покушају изолације председника како би се онемогућила његова директна комуникација са грађанима. Он је оценио да је то део покушаја „обојене револуције“.
Лукић је појаснио да није тражена забрана појављивања Вучића, већ равномерна заступљеност у медијима према изборним резултатима, док је Александар Јовановић Ћута иронично коментарисао стално појављивање председника у медијима, указујући на његове свакодневне активности.
Ђорђе Станковић је истакао да, иако Вучић не може да забрани другима да користе његово име, таква пракса није фер и да је изборна трка непоштена. Он је критиковао и изборне услове у мањим местима, где се, према његовим речима, врши притисак и избори се краду.
У расправи је било и оштрих оптужби и контраоптужби између посланика, укључујући и употребу тешких речи и оптужби за претње, што је додатно оптеретило дискусију о медијској сцени и изборима.
Припремила А.Ђ.
