14.08.2024 Скопље
Свака друга млада особа планира да се исели из Србије, а своју будућност пре свега види у земљама Западне Европе, односно САД и Канаде – тек четири одсто младих планира да се исели у Русију, а за нијансу већи проценат у земље региона.
Виши животни стандард и достојанственији живот главни су разлози због којих би се млади одселили из земље, а на трећем месту је важност бољих јавних услуга. Нешто више од половине младих у нашој земљи, узраста од 15 до 30 година, живи у родитељском стану, сопствени кров над главом има свега петина младих, а исти проценат њих живи у изнајмљеном стану. Иако се већина налази у процесу образовања, забрињава податак да чак 45 одсто њих нема никакву зараду, а од оних који су запослени свега 37 одсто ради на „неодређено”, док скоро петина младих нема никакав уговор о раду, тј. ради на црно, показало је најновије годишње истраживање Кровне организације младих Србије (КОМС) под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији за 2024. годину”.
Студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.210 испитаника, старости од 15 до 30 година и презентована поводом 12. августа, Међународног дана младих, такође је показала да млади као највеће проблеме своје генерације виде образовни систем, систем вредности, као и недостатак демократије и правде.
Како је истакла Миљана Пејић, генерална секретарка КОМС-а на јучерашњој конференцији за новинаре, подаци из овогодишњег извештаја руше митове о аполитичности младих – чак 73 одсто њих гласало је прошлог децембра на парламентарним и локалним изборима, а сличан проценат њих изашао би на гласање и следеће недеље уколико би се они одржали. Међутим, највећи број њих није активиста ниједне политичке партије, а четири од пет младих особа не верује ниједном политичару. Имају умерено поверење једино у науку и научнике, а најмање поверења имају у политичке институције. Више од половине испитаника сматра да политички систем у Србији уопште не омогућава младима да утичу на политичке процесе и одлуке, а 82 одсто младих нема поверења у изборни систем.
Поверење у демократију порасло је у односу на прошлу годину, па сада 39 одсто младих верује да је то најбољи облик владавине, док се свега петина младих опредељује за монархију. Иако благо, опада и број младих који верују да је Србији потребан јак лидер и вођа, а дискретно се поправља и имиџ Европске уније у очима – исти проценат младих (39 одсто) јесте за, односно против уласка Србије у породицу европских народа, док је свака пета особа неодлучна. На спољнополитичком плану, Исток је популарнији од Запада, 58 одсто младих не подржава чланство Србије у НАТО, док петина њих подржава неки облик сарадње.
Када је у питању однос према Космету, скоро 32 одсто младих подржало би повратак контроле над северном српском покрајином спољним средствима, док је пре само три године подршка овој опцији износила 18 процената. У овом тренутку, 49 одсто младих подржава обавезно служење војног рока, док се 43 процента противи ношењу униформе.
„Најзабрињавајући податак из овогодишњег Алтернативног извештаја гласи да је у великом порасту број младих који оправдава насиље – чак 52 одсто њих сматра да се може наћи оправдање за насиље, што представља скок од чак десет процената у односу на прошлу годину. То у статистичком преводу значи да од половине школског разреда половина ученика сматра да за насиље постоји оправдање, што мора да представља аларм свим професионалцима који се баве младима. Иако значајан пораст младих који оправдавају насиље можемо да тумачимо мајским трагедијама које су се десиле прошле године, овако висок проценат оних који насиље правдају насиљем нисмо имали у последњих осам година, од када радимо ово истраживање”, упозорила је Гордана Адамов из КОМС-а.
„Иако подаци Националне службе за запошљавање говоре да је незапосленост младих дупло смањена у односу на 2017. годину, када смо издали први ’Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији’, и у овом тренутку износи 72.269, подаци из нашег истраживања говоре да чак 72 одсто младих није на ’бироу’, јер не виде ову институцију као механизам запошљавања. Бројке такође говоре да чак 61 одсто њих не ради у ’струци’, тј. у професији за коју се школовало, а чак четвртина младих на посао чека дуже од две године. Мада чак 98 одсто младих сматра да је плата већа од 80.000 динара довољна за нормалан живот, мање од трећине њих има ову зараду, што значи да чак две трећине младих не зарађује довољно за нормалну егзистенцију. На питање шта им је најважније приликом одабира занимања, највећи број њих одговара – добра зарада, али млади високо вреднују и могућност напредовања, као и међуљудске односе у радном колективу. Свесни ситуације на тржишту рада и неусклађености њиховог образовања са потребама послодаваца, чак 85 одсто младих спремно је да се преквалификује”, истакла је Миљана Пиљић.
Припремила А.Ђ.
