10.11.2025 Скопље
Већина младих у земљи позитивно гледа на ЕУ, али скоро половина не верује да ће земља икада постати чланица Уније, што потврђује растући евроскептицизам међу младима у земљама кандидатима за чланство у блоку, наводи се у публикацији „Суочавање са омладинским евроскептицизмом на Западном Балкану: Случај Северне Македоније“.
– Овај јаз између наде и стварности, интересовања и неповерења, европске идеје и домаћих изазова, чини основу омладинског евроскептицизма. Стога је у земљама кандидатима за чланство у ЕУ потребна хитна партнерски координисана и дугорочна акција, која ће младе препознати као ствараоце, а не само као публику, решити економске и институционалне баријере, повезати младе са специфичним европским програмима, садржајима и платформама и учинити комуникацију ЕУ релевантном, двосмерном и транспарентном – наводи се у публикацији.
Истиче се да се мора имати на уму да млади у земљи нису пасивни посматрачи, већ активни актери који траже простор, перспективу и партнерство.
-Европа неће бити потпуна без њих, а процес проширења неће успети без њиховог значајног учешћа – наглашава се у документу.
Процењује се да постоји значајан простор за брзо и одрживо побољшање поверења међу младима из земаља кандидата за чланство у процесу приступања ЕУ, а велики део решења лежи у континуираној сарадњи и међусобном партнерству у спровођењу омладинских активности између националних институција и тела ЕУ, са јасним могућностима за све младе да буду укључени у дизајнирање и спровођење таквих програма и активности.
За потребе публикације, крајем јуна 2025. године спроведено је истраживање у сарадњи са студентском платформом „Студентарија“ које је обухватило 1.000 младих људи из земље, од којих је 81,5 одсто било студената основних или постдипломских студија, као део шире анализе ставова младих према Европској унији, припремљене уз учешће Института за добро управљање и евроатлантске перспективе (IDUEP) из Скопља, Европског центра изврсности (ECE) из Брисела и либералне Фондације Фридрих Науман.
Како је наведено у публикацији, ова онлајн анкета потврђује присуство евроскептицизма међу младима, различита очекивања у вези са чланством у ЕУ, као и широк спектар могућности и активности које националне и институције ЕУ могу предузети у сарадњи са младима.
Према анкети, 41 одсто младих у земљи доживљава Европску унију „позитивно“, 24 одсто има „негативно“ мишљење о њој, док скоро 35 одсто изражава „неутралан“ став према блоку.
Овакви резултати, како је наведено у документу, јасно указују на то да постоји простор за проактивно ангажовање и недостатак дубљег повезивања са вредностима ЕУ.
Када је у питању будућност земље у ЕУ, анкета показује да 46,5 одсто испитаника не верује да ће земља икада постати чланица ЕУ, док 35,8 одсто верује да је чланство могуће, али у даљој будућности. Само 6,7 одсто верује да ће земља моћи да постане чланица ЕУ у наредних пет година, док 11 одсто не зна или нема мишљење о овом питању.
Када је реч о разлозима које сматрају највећом препреком интеграцији земље у ЕУ, чак 84,6 одсто испитаника је указало на „корупцију“. Након тога следе „билатерални спорови“ са 61 одсто и „ниско поверење у институције“ са 60 одсто.
– Ово јасно показује да млади препознају домаће политичко окружење као кључну препреку напретку земље ка ЕУ, а истовремено изражавају очекивања конкретних корака националних институција у борби против корупције као основе за побољшање услова живота и задржавање младих у земљи – наводи се у публикацији.
Према истраживању, млади у земљи верују да су „адекватно информисани“ о вредностима и политикама ЕУ. Ово мишљење заступа 53 одсто испитаних, док је 22 одсто изјавило да је „веома информисано“, 21,5 одсто да је „донекле информисано“. Само 3,5 одсто испитаних је изјавило да „уопште није информисано“ о вредностима и политикама ЕУ.
Што се тиче онога што младе људе у земљи највише занима у вези са ЕУ, 76,2 одсто је навело могућности за рад и живот у Унији. Следе образовање и програми за младе попут Еразмус+ са 55,1 одсто, а на трећем месту са 50 одсто била је заштита људских права.
Додатне области интересовања младих људи у вези са ЕУ укључивале су заштиту животне средине са 48,1 одсто, дигитализацију и иновације са 44,5 одсто и културну размену са 32,2 одсто.
Такође је занимљиво напоменути да је приближно 60 одсто испитаника проценило да чланство земље у ЕУ не би смањило емиграцију младих.
На питање „Ако би вам се пружила прилика, да ли бисте желели да учествујете у дијалогу са представницима ЕУ“, 41,6 одсто испитаника је позитивно одговорило, што, како је наведено у публикацији, указује на отвореност младих за директну комуникацију и ангажовање.
С друге стране, 30,5 одсто испитаника је изјавило да је против учешћа у таквом дијалогу, а 27,9 одсто је рекло да тренутно није сигурно у вези са одговором на ово питање.
Према истраживању, преко 70 одсто испитаних је себе описало као „друштвено неактивне“, а само око осам одсто је изјавило да учествује у политичким или грађанским иницијативама, што, према публикацији, показује широко распрострањен осећај немоћи пред актуелним изазовима реформи.
– Ови резултати још једном истичу да постоји значајан простор за проактивне мере које предводи ЕУ како би се стимулисао дијалог са младима из земаља кандидата за ЕУ – закључује се у публикацији.
Што се тиче питања „Која од шест земаља Западног Балкана има најбоље шансе да постане чланица ЕУ у наредних пет година“, чак 53,2 одсто младих испитаника у земљи указало је на Албанију. Следе Црна Гора са 34,5 одсто и Србија са 14,7 одсто.
Само 8,2 одсто младих у земљи верује да ће се придружити ЕУ у наредних пет година, што, према публикацији, шаље јасан сигнал, посебно домаћим институцијама и носиоцима јавних функција, да предузму конкретне мере како би брзо вратили поверење у европску перспективу и у потпуности решили корене евроскептицизма међу младима.
Публикација закључује да анкета показује сложено расположење јавности, мешајући опрезни оптимизам у вези са интеграцијама у ЕУ са сталном забринутошћу због миграција и политичког учешћа, посебно међу младим грађанима.
– Анкета потврђује присуство евроскептицизма међу младима, а истовремено истиче широк спектар могућности и акција које националне и институције ЕУ могу и треба хитно предузети у сарадњи са младима и њиховим организацијама – наводи се у публикацији.
Према речима директора за политику и комуникацију у Европском центру изврсности, Бојана Кордалова, такви резултати су озбиљан аларм и позив на акцију.
– Ако се младима у земљама кандидатима за ЕУ не понуде стварне могућности, стабилност и разумевање, они би све више могли престати да виде будућност своје земље у ЕУ – каже Кордалов.
Према његовим речима, зато је потребна нова, искрена и ближа комуникација са младима, кроз снажна партнерства између ЕУ и земаља кандидата са младима, заједно са конкретном економском и демократском подршком доступном свакој младој особи.
У публикацији се оцењује да је, да би земља успешно наставила свој европски пут, неопходно подстицати инклузивне механизме за укључивање младих у демократски живот.
– Ово укључује јачање омладинских центара, формализовање партиципативних канала и интеграцију младих у процесе креирања политика. Институције ЕУ стављају снажан нагласак на активно укључивање младих као камен темељац демократске отпорности, друштвене кохезије и одрживог развоја. Напори за јачање поверења у институције и борба против корупције остају подједнако важни у решавању основних узрока јавног скептицизма и унапређењу изгледа земље за чланство у ЕУ – наводи се у документу.
Публикација је промовисана прошле недеље у Бриселу, а њена промоција је планирана за крај овог месеца у Скопљу. Планирано је да се публикација представи неким посланицима парламента и цивилном и омладинском сектору у земљи, као и да буде достављена владиним институцијама и представницима.
Припремила А.Ђ.
