26.11.2025 Скопље
Довољно је само проћи улицом да се види како готово да не постоји излог у граду без залепеног постера „Black Friday“, „-50%“ или „Акција“. Црни петак је данас синоним за шопинг грозницу, хаос по продавницама и огромне редове пред кабинама за пробу.
Прича о Црном петку, међутим, није нимало гламурозна.
Иако га данас доживљавамо као дан „лудила” у тржним центрима, Црни петак је настао далеко пре него што су портали и друштвене мреже почеле да претрпавају купце „невероватним попустима” и акцијским понудама. Иза тог термина крије се једна сасвим другачија, готово филмска прича, која нема никакве везе с данашњим шопинг ритуалима, већ са хаосом на улицама америчких градова, нервозним полицајцима и једном утакмицом која је преокренула читав маркетинг света.
Хаос у Филаделфији
Корени Црног петка воде у шездесете године прошлог века, у Филаделфију, град у којем је дан након Дана захвалности био све осим празничан.
Сваке године Black Friday се широм света одржава четвртог петка у новембру. Тог дана, традиционално, почињу божићне и новогодишње распродаје, па полиција има највише посла.
Тада је велики број људи из предграђа долазио у центар града да обави своју новогодишњу куповину, а тог петка би улице биле потпуно закрчене и људима који су хрлили на чувену фудбалску Армy–Навy утакмицу између војске и морнарице, док су се аутомобили гомилали у непрегледним колонама.
Настајале су огромне гужве које су биле проблематичне за полицију која је радила интензивне, дуге смене, како би се носила са сукобима, крађама и саобраћајним колапсом.
Полицајци преоптерећени гужвом, почели су тај дан да називају „црним“, стављајући до знања да им је то најтежи дан у години. Није било гламура, није било попуста, само хаос и фрустрација.
Прекрајање приче
Тек много година касније, када су трговци схватили колики потенцијал носи идеја „највећих снижења у години”, почели су да преобликују причу како би звучала лепше и привлачније. Уместо полицијског термина који је описивао чисто преживљавање, лансирали су маркетиншку верзију по којој продавнице баш тада из „црвеног“ прелазе у „црно“, односно из губитка у профит. Назив је настао због тога што се у рачуноводству црна боја користи за означавање добити, а црвена за губитак.
Легенда је била једноставна, пријемчљива и савршено скројена за потрошачки дух, а истина се полако заборавила.
Пад берзе злата
Још једна теорија каже да је Црни петак добио име по великом паду тржишта злата у Америци, који се догодио 24. септембра 1869. године. Тада су два финансијера са Волстрита, Џеј Гулд и Џим Фиск, покушали да манипулишу ценом злата, тако што су преузели национално тржиште злата на Њујоршкој берзи, купујући га што више како би подигли цене.
Интервенција тадашњег америчког председника Уликса Гранта помрсила им је планове. Берза је потонула, дошло је до економске кризе, а резултат је био банкрот хиљада Американаца. Тај петак је назван „црним” због великог губитка који су претрпели многи људи.
Симбол потрошачке културе
Црни петак је добијао на популарности у Америци током 20. века, а посебно после 2000. године, када је за продавнице постао најпрометнији дан у години.
Мало по мало, потрошачки Црни петак се проширио светом. Како пише часопис Форбс, у Канади се појавио 2008, у Великој Британији 2010, а у Аустралији и Новом Зеланду око 2013. године. Ширио се државу по државу, и данас већина људи има осећај да је Црни петак ту одувек, иако је феномен релативно нов.
Феномен је посебно ојачао појавом друштвених мрежа, јер млађи потрошачи лакше прате трендове и, у складу са тим, траже попусте.
Црни петак се у последње време проширио и на Сајбер понедељак, који је фокусиран на интернет трговину, а многе продавнице нуде Црну недељу попуста или чак Црни месец новембар.
Данас је Црни петак и у Србији постао симбол потрошачке културе и шопинг-маније.
Припремила А.Ђ.
