01.10.2025 Скопље
Истраживање које је предводио Медицински факултет Универзитета „Дјук“ открива да мушкарци са деменцијом имају више стопе смртности и већу употребу бројних здравствених услуга, посебно боравак у болници у поређењу са женама.
Оптерећење деменцијом није једнако за жене и мушкарце. Учесталост деменције је већа код жена, а жене са деменцијом могу имати бржи пад когниције и извршних функција него мушкарци. Неке ризичне факторе, нарочито метаболичке и кардиоваскуларне болести, чинe се јачим факторима ризика за настанак деменције код жена него код мушкараца.
Жене носе терет смртности од деменције на нивоу становништва у САД, са 72,7 смртних случајева прилагођених старости који се приписују деменцији на 100.000 особа — у поређењу са 56,4 на 100.000 код мушкараца (подаци из 2017. године). Није јасно да ли су ове неједнакости изазване већим стопама смртности код жена са деменцијом или већом учесталошћу деменције код жена.
У студији „Разлике у смртности и коришћењу здравствених услуга након дијагнозе деменције“, истраживачи су користили податке из „Медикер“ регистра (програм здравственог осигурања за особе старије од 65 година или млађе особе са инвалидитетом) да разумеју везу између пола и смртности и коришћења здравствених услуга након дијагнозе деменције.
Период студије је трајао од 2014 до 2021. године са праћењем до осам година. Кохорта се састојала од 5.721.711 пацијената (3.302.579 жена и 2.419.132 мушкарца) старости од 65 година или више са дијагностичким кодовима за деменцију према Међународној статистичкој класификацији болести и најмање једном годином претходног регистра у „Медикер“-у.
Примарни исход је био ризик од смртности од свих узрока, процењен Кокс методом (најчешће коришћена мултиваријантна анализа времена преживљавања у медицинским истраживањима). Секундарни исходи обухватали су ризике од хоспитализација из свих разлога, боравак у установи са квалификованим медицинским сестрама, коришћење услуга неуро-визуелизације, физикалне или радне терапије и хоспитализације због дијагнозе неуродегенеративне болести или поремећаја понашања. Прилагођавања су укључивала старост, расу и етничку припадност.
Прилагођени ризик од смртности био је за 24% већи код мушкараца. Пацијенти мушког пола су имали веће стопе једногодишње смртности од женских, 27,2% у поређењу са 21,8%, и више хоспитализација из свих разлога, 50,5% према 46,9%.
Прилагођени ризик од смртности повезан са мушким полом био је 1,24 или 24% већи. Прилагођени ризик од хоспитализације из свих разлога био је 1,08 или 8% већи. Ризик од хоспитализације због неуродегенеративне болести или поремећаја понашања био је 1,46 или 46% већи. Ризик коришћења услуга неуро-визуелизације био је за 4% већи.
Веза са могућношћу боравка у установи за негу и коришћење физикалне или радне терапије била је једнака. Мушкарци су провели 8% мање дана у болници и 3% мање дана у установама за негу са квалификованим медицинским сестрама.
Аутори закључују да разлике у смртности по полу на нивоу становништва за деменцију вероватно нису због веће смртности након дијагнозе, већ због веће учесталости деменције код жена.
Припремила А.Ђ.
