03.01.2025 Скопље
Директор Електропривреде Србије Душан Живковић најавио је данас да ће кључни пројекат у 2025. бити изградња реверзибилне хидроелетране (РХЕ) „Бистрица”. Радови би ускоро требало да почну, као и да ће бити настављен процес трансформације и модернизације ЕПС-а.
У јуну је усвојен план трансформације Електропривреде Србије који подразумева промену организационе структуре и унапређење оперативних и финансијских процеса, а Живковић каже да је у питању једна од најзанчајнијих активности ЕПС-а у протеклој години, а која ће сигурно трајати и у години пред нама.
„План подразумева да се компанија заиста трансформише и изложи тржишту све више. Дошли смо у ситуацију да морамо да будемо ефикаснији, морамо спремно да дочекамо изазове тржишта. Јасни су нам и неки геополитички изазови који имају утицај на компанију, тако да смо покренули тај процес. Желимо да будемо модернија, ефикаснија компанија и да дамо значај неким новим функцијама”, објаснио је Живковић. Како каже, фокусирани су на даљу дигитализацију компаније, али и задржавање запослених.
„Свесни смо флуктуације радника, велики изазов ће бити задржати запослене, али и бити добар послодавац. Инвестиционе активности које смо покренули и пројекти које сам напоменуо, а који су вредности три милијарде евра, траже посвећеност, доста знања, образовања и људе који ће моћи да их раде”, рекао је он.
На питање да ли грађани и привреда могу очекивати промену цене струје у 2025. години, Живковић наводи да трансформација ЕПС-а треба да створи услове за значајне уштеде што би за последицу могло да елиминише потребу за повећањем цена електричне енергије посебно када су у питању грађани Србије.
„Идеја нам је да кроз процесе оптимизујемо своје пословање и створимо неке услове да, када су у питању комерцијални потрошачи, који су просто изложени тржишту, за њих важе тржишни услови.
Они су у доброј мери и наши партнери, окренути нама и свакако ћемо са њима даље развијати сарадњу, али и на комерцијалној основи”, закључио је за Танјуг директор Електропривреде Србије. Када је у питању пројекат изградње РХЕ „Бистрица”, Живковић наводи да је његова вредност близу 950 милиона евра.
„У 2025. години очекујемо да се заврше све неопходне припремне радње и евентуално послови који су везани за инфраструктурне активности. За ‘Бистрицу’ знамо локацију, али постоје пратећи инфраструктурни радови који би ускоро требало да почну”, рекао је Живковић.
РХЕ „Бистрица”, чија ће снага бити око 650 мегавата, је пројекат који је у свим стратешким документима препознат као приоритетан. У питању је „природна батерија” за балансирање растуће производње енергије из соларних и ветроелектрана.
Када је реч о другим важним пројектима, Живковић очекује да ће већ крајем овог месеца соларна електрана „Петка” у Костолцу ући у процес испитивања. Такође, истиче да ће радови на изграђни ветропарка у Костолцу, снаге 66 мегавата, бити готови до 1. априла.
Ветропарк „Костолац” биће први производни капацитет Електропривреде Србије из енергије ветра, који ће са 20 ветротурбина, снаге по 3,3 МW, снабдевати око 30.000 домаћинстава зеленом енергијом. Потреба за одрживим развојем учинила је да зелена транзиција постане кључна тема у области енергетике, због чега су и активности ЕПС-а, како наводе из тог предузећа, усредсређене на повећање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије.
Соларна електрана „Петка” у Костолцу је први пројекат Електропривреде Србије који се развија на старом рударском одлагалишту. Соларни панели ће се простирати на више од 11 хектара, а годишње ће производити више од 15 гигават-сати струје.
Живковић је оценио да су претходну годину обележили, како је рекао, изузетна профитабилност компаније и пуштање у рад блока Б3 у термоелектрани Костолац. „Када причамо о блоку Б3, ту смо завршили и пробни рад и гаранцијска испитивања, а блок је преузет ‘Такинг овер’ сертификатом. Он је сад у фази гарантног периода”, рекао је Живковић.
Електропривреда Србије половином децембра је званично, примопредајом сертификата о преузимању од компаније „China Machinery Engineering Corporation”, преузела нови блок Б3 у ТЕ Костолац, чиме је за електроенергетски систем Србије, након три деценије, обезбеђено додатних 350 мегавата, који ће допринети енергетској сигурности и стабилности. У октобру је потписан уговор о реализацији пројекта за изградњу соларних електрана на територији шест локалних самоуправа, а директор Електропивреде Србије истиче да се њихов значај огледа у „озелењавању” саме компаније.
„Знате какав је удео нашег енергетског микса када су у питању фосилна горива и ми смо негде на путу и јасно посвећени да то променимо. Овај пројекат је један од првих који ће у великој мери то променити.
Имамо ми и мале пројекте, на тржишту се појављују и неки приватни инвеститори и мали произвођачи – прозјумери, али наша жеља је да и ми у доброј мери задржимо тај део тржишта, да се мењамо као компанија, да идемо путем обновљивих извора и да овај пројекат, негде као први, буде један од већих који ће у доброј мери променити наш енергетски портфолио”, истакао је Живковић.
Према његовим речима, у питању су самобилансирајуће соларне електарне са батеријама. „Тренутно смо у фази планске документације и стварања услова за добијање грађевинске дозволе, како бисмо кренули у реализацију самог пројекта”, казао је Живковић Танјугу. Пројектом је планирана изградња соларних електрана на територији Неготина, Зајечара, Оџака, Лебана, Лесковца и Бујановца. Камен темељац за хидроелектрану ‘Бук Бијела’, вредну око 250 милиона евра, постављен је у мају 2021. године, а она би требало да буде изграђена на подручју Фоче, у горњем току реке Дрине.
Ради се о заједничком електро-енергетском пројекту електропривреда Републике Српске и Србије, а Живковић каже да је циљ самог пројекта унапређење регионалне сарадње. „Један од наших стартешких циљева јесте да будемо прилично присутни у региону, за шта сматрам да имамо потенцијала, а такође мислим да нас и регион посматра као пожељног партнера”, навео је он. Говорећи о хидроенергетском систему Србије, Живковић истиче њихов велики значај у снабдевању електричном енергијом.
„Са ревитализацијом реверзибилне хидроелектране ‘Бајина Башта’ стоврићемо услове да у наредних 30-35 година можемо да кажемо да око 80 одсто наших хидрокапацитета, у добром стању и са скромним одржавањем, производи електричну енергију поуздано и сигурно”, нагласио је Живковић. Изменама Закона о енергетици, недавно је укинут мораторијум на производњу нуклеарне енергије, а директор ЕПС-а наводи да се тиме отвара могућност за долазак нових играча на домаће енергетско тржиште.
„То је мера која је створила услове да се Србија енергетски не ограничава и то је кључ овог закона. Тај развој свакако подразумева и изградњу нуклеарних електрана. Наравно, није то ни једноставан нити брз процес.
Имала је бивша СФРЈ потенцијал за тај развој, а има га и Србија данас”, оценио је Живковић. Како каже, на Београдском универзитету, Електротехничком и Машинском факултету и даље постоје катедре које се баве нуклеарном енергијом.
„Такође током изградње објеката и развоја нулекарне енергије свакако ће бити обучене неке младе генерације, да савладају неопходну технологију”, оценио је Живковић.
Припремила А.Ђ.
