28.05.2024 Скопље
Ако би се оброци црвеног меса заменили ситном риба попут инћуна или сардела глобално би могло да се сачува 750.000 живота до 2050. године, наводи се у студији коју је недавно објавио један британски научни институт. Корист од промене исхране највише би се осетила у сиромашнијим земљама, показује ова анализа, али би се такође значајно смањила смртност од срчаних болести у богатијим земљама.
„Мале рибе су врло храњиве, али их тек нешто више од четвртине укупног улова конзумирају људи. Остатак се претвара у рибље брашно и рибље уље, којима се у узгоју хране скупљи плодови мора попут лососа и других риба. Научници су истраживали да да ли смањивање количине црвеног меса у исхрани људи и замена овом врстом рибе може да смањи стопе болести и спаси животе“, наводи се у овом извештају. Према њиховим подацима, хроничне болести чине око 70 одсто свих смрти у свету, а болести срца, рак црева, дијабетес и мождани удар готово половину (44 одсто) тог броја.
Ако би се укупна потрошња црвеног меса у деценијама пред нама заменила ситном рибом у свих 137 земаља, то би спречило између 500.000 и 750.000 смрти глобално. И то до 2050. године, посебно када је реч о болестима срца. Иначе истраживања су показала да ситна риба није довољна да замени сво црвено месо, али научници зато сугеришу да би она могла да буде алтернатива која обећава.
Суштина је да се у следећим деценијама ограничи употреба црвеног меса и да се пређе на здравију и еколошки прихватљиву храну. Када је реч о Србији, код нас се, према подацима из 2022. године, конзумира три пута мање рибе по становнику него у земљама ЕУ.
Најновији подаци указују да се смањује потрошња свеже рибе у Србији и да сада износи 3,1 килограм годишње. Замрзнуту рибу у просеку трошимо по 1,5 килограма, што је укупно 4,6 килограма годишње по становнику. Када је реч о месу, ситуација је нешто другачија.
Просечни становник Србије годишње поједе 16 килограма свињетине, док је у Европској унији тај просек 31,8. Код јунетине је ова разлика у потрошњи још драстичнија. Домаћи потрошачи употребе око четири килограма, а у ЕУ готово двоструко – 10. Ово је отприлике једнак однос и код коришћења јагњетине – 3,5 килограма наспрам осам, показују подаци које је на основу информација из надлежних министарстава и званичне статистике прошле године објавила Привредна комора Србије и односе се на потрошњу меса у 2022.
Новина у односу на ранији период је то да су по потрошњи меса у нашој земљи прво место заменили пилетина и свињетина. Раније се годишње конзумирало 18 килограма свињског меса, а 16 пилећег, а сада је обрнуто. Разлог није само цена него и то да се пилетина брже припрема, а одличан је извор протеина.
Припремила А.Ђ.
