15.10.2024 Скопље
Група истраживача са Универзитета Јејл успела је да покрене циркулацију крви и друге функције сат времена након заустављања рада срца свиње, што је довело до открића да ћелије не пропадају тако брзо како су научници до сада сматрали.
Ново откриће научника са Јејла отвара могућност да се даљим проучавањем може доћи до потенцијално најмодернијих могућности трансплантације органа код људи.
Наиме, један сат након заустављања свињског срца, истраживачи су успели да поново покрену циркулацију користећи специјализовану машину и синтетичку течност која носи кисеоник и друге компоненте.
Систем који су се развили, под називом „ОрганЕкс“, омогућава смањење оштећења ткива, отицање органа и колапс крвних судова, што је обично резултат недостатка кисеоника узрокованог срчаним застојем.
Резултати су показали да када срце стане тијело „није тако мртво као што се раније претпостављало“.
У поређењу са традиционалним средствима за обнављање циркулације, која могу изазвати стрес и оштећење ћелија, нови процес је „очувао интегритет ткива, смањио ћелијску смрт и обновио одабране молекуларне и ћелијске процесе у више виталних органа“, навели су истраживачи.
„Са биолошке тачке гледишта, уколико наступи престанак рада срца, тело наставља да се бави неким од ових функција и врло брзо престаје због недостатка циркулације. Ако можете поново покренути циркулацију, чини се да се ови процеси настављају“, наводе истраживачи.
Они додају да се надају да ће њихово откриће на крају омогућити трансплантацију органа узетих након повлачења средстава за одржавање живота код донатора с тешким, неповратним повредама мозга, спречавањем оштећења до којих долази када крв престане да циркулише.
Стручњаци већ годинама експериментишу у покушају да организују животиње пресаде тешко обољелим људима.
Један од таквих случајева био је револуционарни подухват трансплантације срца свиње човека. Ова операција спроведена је у првим данима 2022.године, када је у болници у савезној држави Мериленд тешко оболелом Дејвиду Бенету, 57. годишњем мајстору кога су дали делили од смрти, вишечасовном трансплантацијом пресађено срце генетски модификоване свиње.
Први овакав покушај пресађивања органа са животиње на човека икад забиљежен на планети дјеловао је успјешно јер се Бенет добро опоравио од операције.
Међутим, 8. марта ове године, нешто више од два мјесеца послије трансплантације, Дејвид Бенет је умро.
Љекари нису могли да утврде тачан узрок његове смрти, а послије аутопсије је закључено да му је срце отказало. Стручњаци су затим изнијели двије теорије као могући разлог за фатални исход ове трансплантације: једна група научника вјерује да су баш љекови које је пацијент примао против одбацивања органа изазвали застој срца, док друга сумњају да је орган свиње био заражен прије трансплантације. Иначе, у случају Дејвида Бенета љекари су користили срце свиње чији су гени били модификовани како би из њених ћелија био уклоњен шећер због којег су органи раније били брзо одбацивани.
У историји трансплантације забиљежен је и случај тешко болесне бебе, која је 1984. године преживјела 21 дан послије пресађивања срца павијана.
Припремила А.Ђ.
