НАУЧНИЦИ РАЗВИЛИ УРЕЂАЈ ЗА БРЗУ ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД РАКА И СТАРЕЊА

Estimated read time 1 min read

17.02.2026 Скопље

Научници из Санкт Петербурга развили су уређај за брзо откривање ћелијских оштећења која убрзавају старење и узрокују рак и друге болести.

Уређај је 1,5 до 2 пута прецизнији од раније доступних аналитичких алата и поставља темеље за развој брзих тестова следеће генерације, према подацима Руске научне фондације (РСФ).

Пушење, конзумирање алкохола, загађење ваздуха, хроничне болести и низ других фактора доводе до накупљања реактивних врста кисеоника у људском телу.

Према Руској научној фондацији, ове честице, када их је превише, оштећују протеине и ДНК, узрокујући оксидативни стрес – стање које убрзава старење и повећава ризик од рака, као и болести мозга, срца и крвних судова.

Да би дијагностиковали оксидативни стрес, истраживачки тим из Санкт Петербурга користио је хемилуминесценцију – емисију светлости током хемијске реакције.

Коришћени индикатор био је луминол, супстанца која светли при контакту са реактивним врстама кисеоника. Научници су развили микрофлуидни чип – уређај у којем луминол и раствор који садржи слободне радикале пролазе кроз микроканале са посебном текстуром која фрагментира и брзо меша течности.

Ово омогућава брзо и прецизно одређивање нивоа реактивних врста кисеоника у телу.

Према речима аутора, развијени алат је омогућио мерење нивоа активног кисеоника у експерименталној смеши са један и по до два пута већом тачношћу него метода која користи ручно мешање реагенса.

Примене хемилуминисцентне анализе нису ограничене само на медицину. Научници извештавају да се метода може користити, на пример, у форензици за откривање скривених трагова крви.

„Наш предложени уређај отвара пут стварању нове генерације аналитичких алата за разне биомедицинске примене, као што су брзи тестови крви и процена ефикасности лечења рака. У будућности планирамо да побољшамо режиме контроле протока у микроканалима, што ће омогућити детаљнију анализу динамике текућих процеса”, рекао је учесник пројекта и истраживачки инжењер у Међународном научном и образовном центру за физику наноструктура Универзитета ИТМО Глеб Симоненко.

Студију су спровели научници са Универзитета ИТМО, Академског универзитета Алферов у Санкт Петербургу Руске академије наука и Института за аналитичку инструментацију Руске академије наука.

Резултати су објављени у часопису „ Microchemical Journal”.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara