31.03.2026 Скопље
Најновији талас удара на Техеран започео је претходне вечери и настављен је током ноћи, саопштили су извори блиски безбедносним структурама. Према доступним информацијама, ракетни напади били су усмерени превасходно на источне делове иранске престонице. Иако нема извештаја о жртвама, Централна команда Сједињених Америчких Држава (ЦЕНТКОМ) навела је да су погођени војни објекти и командни пунктови Иранске револуционарне гарде. Истовремено је објављен и видео-снимак за који се тврди да приказује ударе на иранске поморске капацитете, укључујући бродове и авијацију.
Иран је, међутим, одговорио готово истом мером. У складу са ранијим најавама да ће узвратити на сваки напад на своју територију, Техеран је покренуо операције усмерене на америчке војне базе у Персијском заливу, али и на енергетску инфраструктуру и транспортне руте. Током ноћи погођен је нафтни танкер у луци Дубаи, који је био потпуно натоварен. Инцидент је изазвао снажан потрес и довео до изливања нафте, које су, према наводима локалних служби, специјализовани тимови успели да ставе под контролу. Британска управа за трговачку морнарицу раније је известила и о нападу на још један танкер, око 60 километара од обале Дубаија.
Низ ових догађаја додатно је уздрмао глобално тржиште енергената. Посебно је погођена Аустралија, која је у великој мери зависна од увоза нафте, па се тамошње власти суочавају са хитном потребом да пронађу алтернативне моделе снабдевања. Поремећаји у транспортним ланцима и раст цена довели су до повећане неизвесности на светским берзама.
У Сједињеним Државама, раст цена горива постаје све осетљивије политичко питање. Цена галона бензина премашила је четири долара, први пут од августа 2022. године, што додатно оптерећује унутрашње прилике уочи јесењих избора за Конгрес. Према писању америчких медија, администрација разматра могућност ограничења даље ескалације, укључујући избегавање сценарија који би подразумевао насилно отварање Ормуског мореуза, једне од кључних тачака светске трговине нафтом.
Истовремено, све већу улогу у покушајима смиривања ситуације преузимају земље Персијског залива, које су директно изложене последицама сукоба. Лидери Саудијске Арабије, Катара и Јордана састали су се у Џеди, где су разговарали о начинима да се спречи даља ескалација и стабилизује регион.
Европа се, са друге стране, суочава са последицама сопствених енергетских одлука донетих претходних година. Након одустајања од руских енергената, цене горива у појединим земљама достигле су историјске нивое. У Француској литар горива премашио је два евра, што није забележено деценијама. Представници Европске уније већ позивају грађане на смањење потрошње, укључујући мање коришћење аутомобила и авиона, што указује на дубину кризе са којом се континент суочава.
Развој догађаја на Блиском истоку тако све више прераста у глобални безбедносни и економски изазов, чије последице превазилазе оквире самог региона и све снажније се одражавају на светску економију и политичке прилике.
Припремила А.Ђ.
