НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИР ЗАПАДНЕ ХЕМИСФЕРЕ

Estimated read time 1 min read

24.07.2024 Скопље

Најстарија грађевина западне хемисфере – древни манастир из 12. века, смештен у Мајамију, једно је од важних места које годишње посети више од 100.000 туриста, а на Флориду је стигао из Шпаније захваљујући визији мултимилионера и медијског магната Вилијема Рандолфа Херста, рекао је отац Грегори Менсфилд.

Шпански манастир Светог Бернарда де Клервоа, стар више од девет векова, здање је невероватне сакралне архитектуре, рекао је отац Грегори указујући и на изузетну вредност музеја и ботаничке баште који чине манастирски комплекс.

Отац Грегори каже да је манастир амбасадор шпанског културног наслеђа у САД.

Манастирско здање чија је изградња трајала од 1133. до 1141. године, пресељено је у САД пре једног века захваљујући Херсту, власнику више од 30 штампаних издања.

Херст, кога сматрају и оцем жуте штампе, човек који је био и председнички и кандидат за градоначелника Њујорка, инспирисао је Орсона Велса за лик главног јунака у култном филму Грађанин Кејн.

Отац Грегори изражава бескрајно задовољство што манастир поново има исту мисију због које је изграђен пре више од 900 година и што је данас, како наводи, амбасадор шпанског културног наслеђа у САД.

Отац Грегори подсећа да је здање више од 750 година био мушки манастир.

„Тридесетих година 18. века у Шпанији је избила социјална револуција, монаси су се разбежали, зграда је напуштена, све је уништено – ништа од старе лепоте није ‘преживело’. Скинули су чак цреп са крова, врата са шарки, а локални пољопривредници однели су све што им је могло служити на фармама. Остала је само ‘љуштура’ зграде“, прича отац Грегори, који је и директор Древног манастира, Музеја и баште.

Наводи да је Херст купио пет девастираних манастирских зграда и наручио да се делови раставе и пошаљу у Сједињене Државе.

„Било је 35.000 камених блокова, неки од њих били су тешки и тону и по“, рекао је отац Грегори, а како је Њујорк тајмс писао 1953. била је то „њавећа слагалица у историји” која је у САД дошла у 11.000 сандука.

Првобитно, Херст је желео да однесе делове манастира у Калифорнију како би украсио замак који је тамо саградио а данас је једно од националних историјских обележја САД.

Разговоре о откупу манстира почео је 1920-их година. Када је куповина завршена, радници су почели да растављају здање, пакују камене блокове и отпремају их за у Бруклин.

Херст је био спреман да почне рад на састављању блокова неколико година касније, али већ 1929. је уследио крах берзе када је заједно са Рокфелером провео неколико година у Европи покушавајући да стабилизује америчку економију.

Камење је остало тамо где је и било – у Бруклину. Херст је био спреман да поново крене у посао 1941. године, али су Јапанци тада напали Перл Харбур и тако је због Другог светског рата камење остало у Њујорку.

„Након завршетка рата, цео свет је имао важнијих ствари од реконструкције шпанског манастира. Тако да је она одложена. Идеја је била да се то уради почетком педесетих година 20. века. Нажалост, Хрст је умро 1951. Нико од његових наследника заиста није желео тих 35.000 камених блокова. Купила су их два бизнисмена из Охаја са идејом да направе музеј на обали Флориде, да то буде место које ће имати едукативну сврху за све генерације”, рекао је отац Грегори.

Изградња Манастира Светог Бернарда де Клервоа почела је у Сакраменији “отприлике 360 година пре него што је Колумбо раширио једра и кренуо у Нови свет”. Оригинално је био посвећен Девици Марији и звао се Манастир наше Госпе, краљице анђела. Садашње име добио је након канонизације Светог Бернарда.

Сандуци су остали у складишту у Бруклину 26 година. Подухват “склапања” манастира трајао је 19 месеци и коштао је садашњих 12 милиона долара.

Отац Грегори истиче да би данас било немогуће да се такво благо однесе из било које европске државе и нагласио да им је жеља да цео свет ужива и цени то шпанско благо о којем брину.

Додао је да га увек дирне када чује да неки људи кажу да никада нису имали нити ће имати прилику да оду у Шпанију али да се када дотакну те зидове осећају најближе што ће икада бити земље својих предака.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara