04.10.2024 Скопље
У првих шест месеци ове године помоћ психолога и психијатара Института за ментално здравље у Београду потражила су 2.273 детета и младе особе – преко 1.300 деце и око 900 адолесцената, а када се ови доласци саберу са контролним прегледима, статистика сведочи да је више од 7.000 деце и младих особа до 25. године живота, дошло у ову здравствену установу, а 237 њих хоспитализовано је због менталних тегоба.
Др Милица Пејовић Милованчевић, психијатар и директор Института за ментално здравље у Београду, истиче да највећи број младих обраћа се због анксиозности, депресивности и поремећаја исхране, али немали број њих и даље има последице трауме након мајских трагедија које су се догодиле прошле године, тј. масовног убиства које је починио тринаестогодишњи ученик Основне школе „Владислав Рибникар” и масакра који се дан касније догодио у селима Дубона и Мало Орашје.
„Као психијатар који ради на Институту за ментално здравље у клиничкој пракси већ тридесет година, могу да закључим да из године у годину расте број младих који нам се обраћају за помоћ. Од када је почела пандемија вируса корона тај број се сваке године повећава за десет до петнаест процената, а ја као професор на Медицинском факултету у Београду дневно имам преко двадесет прегледа. Повећани број младих пацијената можемо тумачити на два начина – са једне стране, смањује се стигма према тражењу психолошке помоћи и подршке и у јавности много отвореније говори о туговању, анксиозности, нападима панике и другим менталним проблемима, па су млади спремнији да нам се обрате за помоћ и признају да и они пате од ових тегоба. Са друге стране, млади се данас суочавају са великим бројем озбиљних животних проблема, са којима се претходне генерације нису сусретале у тој мери – веома је тешко да се запосле и добију уговор о раду застално, а та врста егзистенцијалне несигурности спречава их да заснују породицу. Велико је социјално раслојавање, због чега један број младих живи у сиромаштву или у веома тешким егзистенцијалним околностима, што такође узрокује озбиљну психичку патњу. У последњих пар година рађен је велики број истраживања о менталном здрављу младих, у којима је евидентиран пораст депресивности, анксиозности и злоупотребе алкохола у популацији адолесцената, али оно што недостаје тим студијама јесте што ми евидентирамо неку појаву, али не трагамо за њеним узроцима”, каже наша саговорница.
Национална статистика сведочи да о менталном здрављу два и по милиона деце и младих у Србији брине свега 47 психијатара, због чега директорка Института за ментално здравље поносно истиче да је у овој установи запослено 18 младих психијатара, од којих је седам одабрало специјализацију из дечје и адолесцентске психијатрије.
Осим тога, отворен је Кабинет за емотивну дисрегулацију адолесцената, који је намењен младима са тешкоћама у регулацији емоција, јер се овај проблем веома често јавља у тој узрасној групи. С обзиром на то да млади много више воле групни у односу на индивидуални рад, у оквиру тог кабинета биће им понуђена групна психотерапија, јер су ресурси за овакав облик психолошке помоћи и подршке веома мали у домовима здравља.
Друга нова јединица у оквиру Института за ментално здравље је Кабинет за психосексуално здравље младих, чијем је отварању кумовала пракса која је сведочила да све већи броја адолесцената тражи помоћ због анксиозности и депресивности које су повезане са сексуалним искуствима и траумама, али је и све више младих који имају проблем са својим сексуалним и родним идентитетом.
„Важно нам је да тај кабинет има мултидисциплинарни приступ у раду, па ће у њему радити и психијатар и уролог, а план је да и родитељи добију помоћ у разумевању проблема са којима се млада особа суочава на психосоцијалном плану, како би знали како да са њом разговарају и пруже јој помоћ. Посебан део нашег рада биће посвећен раду са младима које припадају ЛГБТ популацији, односно онима који имају проблем са родним идентитетом, јер је њима потребна помоћ и савет како да превазиђу стигму и признају својој породици и пријатељима своје сексуално опредељење”, објашњава др Милица Пејовић Милованчевић.
У жељи да изађу у сусрет младима који и даље имају проблем да потраже помоћ у психијатријским установама, на иницијативу Радне групе за подршку менталном здрављу и сигурности младих Владе Србије у априлу је отворен Центар за младе (ЦЕЗАМ), који пружа психосоцијалну подршку у заједници и тзв. велнес-програм за унапређење менталног здравља.
Рад овог центра координише Институт за ментално здравље, а наша саговорница истиче да је за пет месеци рада више стотина младих потражило психолошку помоћ и подршку – бројке говоре да је 1.118 особа посетило различите догађаје организоване у оквиру овог центра, а 523 младе особе добиле су индивидуалну психосоцијалну помоћ и подршку. ЦЕЗАМ је отворен у Ресавској улици број 22 у Београду и доприноси унапређењу менталног здравља младих кроз три врсте активности – интервенцију, односно потпуно бесплатну психосоцијалну подршку, превенцију и вршњачку подршку.
Разговор код психолога заказује се онлајн преко „Тиктока” и „Инстаграма”, сеансе трају 45 минута, а деци млађој од 15 година потребна је сагласност родитеља, односно старатеља за разговор са стручњацима.
Припремила А.Ђ.
