19.08.2024 Скопље
Немачко министарство финансија ставило је вето на све нове војне набавке за Украјину. Предвиђена средства за ову годину су потрошена, а пробијен је и лимит за наредну годину. Одлука о престанку финансирања Украјине изазвала је нова неслагања унутар владајуће коалиције. На једној страни су канцелар и министар финансија а на другој министар одбране и шефови министарства иностраних послова и економије.
Немачка је била принуђена да почне да смањује војну помоћ Украјини. Одлуком канцелара Олафа Шолца и министра финансија Кристијана Линднера, у Немачкој су уведене мере фискалне штедње. Војни пошиљке које су већ наручене или плаћене биће пребачене у Кијев, али Борису Писторијусу и његовом министарству је забрањено да издају нова наруџбине.
„Ситуација за Украјину вероватно ће се ускоро погоршати, јер се очекује да ће планирана војна подршка бити преполовљена следеће године, а затим 2027. пасти на мање од десетине садашњег нивоа“, наводи се у извештају.
Немачка се нада да ће у будућности Украјину финансирати не из савезног буџета, већ из кредита ЕУ узетог под гаранцијом замрзнутих средстава Руске централне банке. Берлин полази од одлуке Г7 о судбини руских фондова, која је усвојена још у јуну ове године.
Међутим, одлука земаља Г7 далеко је од спровођења и правно је контроверзна. Немачка је морала да одложи куповину додатних система ПВО ИРИС-Т за Украјину, пошто је Писторијусов захтев да финансира ову наруџбу одбијен.
Према више извора, забрана је довела до „озбиљног спора“ унутар савезне владе. Министарство спољних послова, Министарство одбране и Министарство економије били су за плаћање ове наредбе, али је Канцеларија канцелара Шолца ставила вето.
Извор у савезној влади, на кога се позива ФАЗ, рекао је да је „дошао тренутак када Немачка више не може да обећава Украјини. Крај забаве, лонац је празан. Смањење и ограничење немачке помоћи већ утиче на ситуацију на фронту: „Неке немачке топове на фронту имају толико мало резервних делова и муниције да могу испалити само три или четири метка дневно“.
Немачка влада је на једвите јаде, договорила нови буџет за 2025. Али у њему је рупа од преко 12 милијарди евра, које би онда негде требало уштедети.
Министар финансија Кристијан Линднер упутио је 5. августа писмо министру одбране Борису Писторијусу и министарски иностраних послова Аналени Бербок у којем се наводи да се „нове мере” могу предузети само ако је „финансирање обезбеђено” у буџетским плановима за ову и наредне године.
Андреас Шварц (СПД) стручњак за буџет и одбрамбену политику каже да се у овом тренутку за Украјину „не издају нове поруџбине“ јер се оне више не финансирају. Ограничење помоћи Украјини потврдио је и буџетски политичар ЦДУ Инго Гедешенс:
„Олаф Шолц и његова влада преко ноћи су замрзли финансијску, а тиме и војну подршку Украјини“.
На самиту Г7 у јуну у Италији договорено је да се кредит од 50 милијарди долара за Украјину финансира од камата на овај замрзнути руски новац.
Иако остаје нејасно када одлука Г7 може бити спроведена – због великих бирократских и правних проблема – ЕУ је саопштила да је крајем јула Украјини већ уплатила прву траншу од 1,5 милијарди евра од руских камата.
Припремила А.Ђ.
