21.02.2025 Скопље
Грађани Немачке излазе у недељу на биралишта како би изабрали нови парламент који ће одредити како ће земља бити вођена у наредне четири године. Највећа економија Европе уједно је и најмногољуднија земља 27-члане Европске уније, водећи члан НАТО и, након САД, други највећи снабдевач Украјине оружјем након руске инвазије 2022, указује Асошиејтед прес и додаје да ће наредна немачка влада бити кључна и за одговор Европе на нову, наметљиву америчку администрацију.
За место новог немачког лидера надмећу се четири кандидата: актуелни канцелар Олаф Шолц из Социјалдемократске странке (СПД), Фридрих Мерц, кандидат главне конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), актуелни вицеканцелар Роберт Хабек из еколошке странке Зелени и Алис Вајдел из крајње десничарске, антимигрантске Алтернативе за Немачку (АфД). Предизборне анкете дају предност Мерцовом конзервативном блоку са око 30 одсто подршке, док се АфД налази на другом месту са око 20 одсто социјалдемократе Олафа Шолца и Зелени Роберта Хабека заостају.
Мерц је фаворит за Шолцовог наследника на месту канцелара, али још није јасно које ће коалиције бити могуће након избора. Колико ће лако бити формирати владу делимично зависи од броја странака које уђу у нови парламент. Према анкетама, три странке се крећу око прага од пет одсто који је потребан за улазак у парламент.
Најмање 59,2 милиона људи у земљи од 84 милиона има право да гласа за нови Бундестаг, Доњи дом парламента. Бундестаг има 630 чланова и он је тај који бира следећег канцелара, што је немачки еквивалент за премијера. На гласачком листићу налази се 29 странака, али се очекује да ће између пет и осам њих освојити довољно гласова за улазак у парламент.
Немачки изборни систем ретко омогућава било којој странци апсолутну већину, а анкете показују да ниједна странка ни овога пута није близу томе. Земља нема традицију мањинских влада на националном нивоу, што значи да ће највероватније две или више странака формирати коалицију. Не постоји званични посредник у процесу формирања нове владе, нити временско ограничење. Странке најпре воде разговоре како би утврдиле с ким имају највише заједничких ставова, а затим одређена комбинација странака прелази на званичне коалиционе преговоре.
Ти преговори обично резултирају детаљним коалиционим споразумом у којем су изложени планови нове владе. Такав споразум најчешће мора бити одобрен бар на конвенцијама странака које у њему учествују, а неке странке могу одлучити да га ставе на гласање целокупног чланства. Кад се тај процес заврши, Бундестаг може изабрати новог канцелара. АП оцењује да ће снажна немачка влада бити кључна за одговор Европе на нову администрацију САД, као и за решавање кризе у Украјини и других глобалних превирања.
Избори у Немачкој одржавају се седам месеци раније него што је првобитно планирано, јер се Шолцова трочлана коалиција распала у новембру због несугласица о начинима за оживљавање привреде, која бележи пад већ две године. Један од најхитнијих задатака нове владе биће проналажење кохерентног одговора на тај проблем. Други изазов биће даље смањење нерегуларне миграције, која је била једно од главних питања у изборној кампањи.
Мерц је изјавио да се нада да ће формирати нову владу до средине априла ако победи. Одлазећа Шолцова влада остаће на дужности у техничком мандату док Бундестаг не изабере новог канцелара.
Биралишта ће бити отворена од осам до 18 часова, а Немци могу гласати и путем поште, али да би њихов глас био важећи гласачки листић мора стићи до затварања биралишта на дан избора. Излазне анкете биће објављене одмах након завршетка гласања, а пребројавање гласова почиње одмах. Укупна слика резултата биће позната веома брзо, док се коначни званични резултат очекује рано у понедељак.
Немачка и суседна Француска традиционално су покретачи Европске уније, али су обе водеће земље последњих месеци биле заокупљене унутрашњом политичком нестабилношћу.
Припремила А.Ђ.
