05.11.2025 Скопље
Указује ли се нова прилика за могући сусрет Доналда Трампа и Владимира Путина, и то у афричком „граду злата” – Јоханезбургу, будући да је на неодређено одложен састанак у Будимпешти, планиран за крај октобра?
Фински председник Александар Стуб изашао је с иницијативом да се организује сусрет лидера Русије, САД и Украјине на маргинама самита Г20 у Јужној Африци крајем новембра.
„Ако ствари буду ишле како се очекује у наредне две до три недеље, онда би можда место где би председници Путин и Зеленски могли да се састану био самит Г20 у Јоханезбургу”, изјавио је Стуб.
Овај предлог финског председника долази уочи одласка премијера Виктора Орбана у Вашингтон 7. новембра, где ће разговарати о економској сарадњи са САД, енергетској безбедности с обзиром на мађарску зависност од руске нафте и гаса, али и да „подсети” Трампа да је Будимпешта и даље најбоље место за америчко-руске разговоре на врху. Орбан је недавно изјавио да припреме за састанак Доналда Трампа и Владимира Путина у Будимпешти и даље трају, иако датум није утврђен, поручивши да ће самит бити одржан „кад за то дође време”.
Не зна се одакле потиче Стубов оптимизам када је реч о могућности организовања оваквог тројног састанка, зато што је портпарол Кремља већ саопштио да се не очекује да ће Путин, иако је добио позив, присуствовати самиту 20 највећих светских економија у Јоханезбургу 22. и 23. новембра. Али и Трамп је раније поручио да ће прескочити овај самит и да ће САД на форуму у Африци представљати потпредседник Џеј-Ди Венс.
Руски председник не иде у Јужноафричку Републику, не да би избегао Володимира Зеленског већ пре свега зато што је Међународни кривични суд (МКС) издао потерницу за њим због наводних ратних злочина. Долазак Путина у Јоханезбург могао би да изазове дипломатске тензије међу учесницима Г20 зато што је Јужноафричка Република потписница Римског статута и имала би обавезу да га ухапси ако се појави на њеној територији.
Александар Стуб каже да се упркос тренутном застоју напори за окончање рата у Украјини настављају иза кулиса. Фински председник рекао је да је о томе разговарао са лидерима Казахстана и Узбекистана, који ће се 6. новембра састати са Трампом, да би потом наредне седмице отпутовати у Москву.
„Земље централне Азије потенцијално би могле да делују као посредници између Беле куће и Кремља”, рекао је Стуб на конференцији за новинаре у Хелсинкију.
Да Вашингтон очекује помоћ међународне заједнице у решавању кризе у Украјини потврдио је и стални представник САД при УН Мајк Волц. „Само је председник Трамп могао да их натера (Русију и Украјину) да престану да ћуте и барем почну да разговарају. Још нисмо сасвим успели, а остатак света мора да нам помогне”, рекао је Волц у интервјуу за портал „Брајтбарт”, коментаришући напоре америчке администрације да реши украјински сукоб.
Према оцени портпарола Кремља Дмитрија Пескова, војна хистерија ЕУ је разлог за паузу у преговорима о решавању украјинског питања. Кад је видео да Путин ипак неће попустити и пристати на прекид ватре дуж постојеће линије сукоба, што би значило само „замрзавање конфликта”, Трамп је поручио да неће да губи време и одложио састанак у Будимпешти који је сам предложио. И Путин се накнадно огласио и сложио с оценом да још није сазрео тренутак за разговоре.
Самит у Будимпешти је отказан јер није направљен за Вашингтон очекивани пробој на припремном телефонском састанку министра спољних послова Сергеја Лаврова и државног секретара Марка Рубија. Како се сазнаје, Лавров је одбацио примирје по моделу америчког изасланика за Украјину Кита Келога, које се заснива на прекиду сукоба дуж линије фронта. Очито су се изјаловила очекивања америчке администрације да ће претњама о испоруци крстарећих ракета „томахавк” Украјини успети да приволи Путина да пристане на замрзавање сукоб, а што би значило да би се статус освојених територија касније решавао.
Амерички председник изјавио је да за сада не разматра споразум који би омогућио Украјини да добије ракете дугог домета за нападе дубоко у територију Русије.
На питање новинара у авиону „Ер форс уан” у недељу да ли ће Кијеву обезбедити „томахавке”, Трамп је одговорио: „Видећемо. Можда ћу. Ракете би биле нови корак агресије у рату Украјине са Русијом.”
Уместо испоруке „томахавка”, Трамп је решио да казни Москву на други начин. Дао је одобрење да се уведу санкције САД против „Лукоила” и „Росњефта”, које су погоршале односе две суперсиле. Упркос овом „непријатељском кораку”, Москва није залупила врата Вашингтона, што показује недавна посета Путиновог специјалног изасланика за САД Кирила Дмитријевa како би се састао с представницима Трампове администрације.
Припремила А.Ђ.
