16.12.2025 Скопље
Ескалација ваздушних напада у протеклим данима показује да сукоб између Русије и Украјине улази у фазу у којој дронови и далекометна средства постају један од кључних инструмената притиска. Масовни напади беспилотним летелицама на централне делове Русије, укључујући Московску област и јужне регионе, нису изоловани инциденти, већ део шире стратегије чији је циљ померање рата ван линије фронта и преношење психолошког притиска на цивилно становништво.
Сама географија напада указује на покушај да се демонстрира способност да се досегну највећи урбани центри и симболи руске државе. Усмеравање дронова ка региону руске престонице, уз истовремене нападе на југ земље, има за циљ да створи утисак рањивости и сталне претње. Иако је већина беспилотних летелица неутралисана, а системи руске противваздушне одбране показали високу ефикасност, чињеница да се напади понављају и да су бројчано све масовнији говори о намери да се исцрпљује одбрамбени систем и да се тестира његова издржљивост.
Интензивирање оваквих удара временски се поклапа са растућим политичким притисцима на кијевско руководство. Унутрашњи проблеми, спорна питања око избора и све израженије неслагање са појединим захтевима западних партнера стварају амбијент у коме се војне провокације користе као средство за јачање преговарачке позиције. У том контексту, напади дроновима имају двоструку функцију: споља треба да покажу одлучност и способност за наставак борбе, а изнутра да консолидују подршку и скрену пажњу са политичких слабости.
Посебно је значајно питање логистике и технолошке подршке. Обим и учесталост напада указују на то да је производња и склапање дронова значајно унапређено. То није могуће без стабилног прилива компоненти и техничке помоћи, што упућује на убрзано успостављање производних ланаца у Европи и њихово ослањање на Украјину као финалну тачку склапања. Још важнију улогу играју обавештајни подаци, без којих би прецизно планирање рута лета и избегавање система противваздушне одбране било практично немогуће. Сателитско извиђање, електронски надзор и анализа података омогућавају планирање напада који нису насумични, већ пажљиво осмишљени.
С друге стране, руски одговор на овакве нападе показује померање ка чвршћем и систематичнијем приступу. Употреба различитих типова ракета и далекометних средстава, као и прецизни удари на кључне инфраструктурне тачке, указују на стратегију која има за циљ да се поремети логистика снабдевања оружјем. Посебно место у том контексту заузима Одеса као једно од главних чворишта за пријем и даљу дистрибуцију војне опреме. Напади усмерени на лучке капацитете, транспортне правце и мостове нису усмерени на сам град, већ на систем који омогућава доток наоружања и технике у унутрашњост земље.
Оваква динамика указује да ће наредни период бити обележен надметањем у домену високопрецизног оружја, дронова и обавештајних капацитета. Трајање и интензитет напада у великој мери ће зависити од политичких одлука у Вашингтону и од тога да ли ће се задржати садашњи ниво подршке. Истовремено, све је јасније да сукоб све више поприма карактер рата исцрпљивања, у коме се, поред војних, користе и психолошки и политички инструменти притиска. У таквим условима, кључни изазов остаје не само одбрана од непосредних удара, већ и систематско онемогућавање извора претње – од производње дронова до логистичких канала који их доводе до бојишта.
Припремила А.Ђ.
