26.06.2025 Скопље
Након најаве примирја на Блиском истоку, цене житарица на европском тржишту су доживеле значајан пад. Овај пад је условљен и смањењем цена сирове нафте и биљних уља, што је посебно утицало на појефтињење уљане репице.
Економиста Петар Јовичић са портала „Агроинфонет“ истиче да пшеница у предстојећој жетви неће достићи цену већу од 200 евра по тони, већ је вероватно да ће цена бити и нижа. Привремено је смањен притисак на цене житарица, али ће прецизнији подаци о домаћем тржишту бити познати након објаве недељног извештаја „Продуктне берзе“ у Новом Саду.
Протекла недеља обележена је порастом цена жита, са највећим интересовањем купаца за нови род. Берзански уговори за пшеницу која ће ускоро бити пожњевена закључивани су по цени од 19,2 до 20 динара по килограму без ПДВ-а, уз узлазни тренд. Стари род жита са минимум 12% протеина продавао се по цени од 22 динара по килограму без ПДВ-а, што представља пондер цену. У односу на претходну недељу, цена пшенице је порасла за 4,21%.
Овакве промене цене делимично су последица разлика у квалитету пшенице, јер је протекле недеље трговано житом са нижим садржајем протеина, али и условљене слабом понудом на тржишту.
Министарство пољопривреде најавило је ускоро откуп пшенице за робне резерве по цени од 23 динара без ПДВ-а за килограм. Количине још нису дефинисане, али држава настоји да обухвати што већи број пољопривредника и откупи значајне количине. Представници удружења произвођача очекују да ће овај потез државе утицати на стабилизацију откупних цена и уређење тржишта.
Прогнозе жетве пшенице у Украјини за сезону 2025/26. говоре о 21,74 милиона тона, што је пад од три процента у односу на претходну годину, са реалним извозом око 15 милиона тона. Русија, као највећи светски извозник пшенице, очекује жетву од око 82 милиона тона, али се суочава са изазовима климатских промена које ће у наредних десет година смањити површине под јаром пшеницом за око 10%.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је пшеница посејана на преко 590.000 хектара, а очекује се принос од око 3,13 милиона тона, уз претпоставку да ће се остварити прошлогодишњи просечни приноси.
Ове промене указују на флексибилност тржишта житарица, али и на изазове са којима се суочавају произвођачи у условима глобалних економских и климатских промена.
Припремила А.Ђ.
