17.04.2026 Скопље
Европска унија улази у нову фазу сукоба у Украјини, у којој више не делује као позадински логистички ослонац, већ као све видљивији актер у стратегији притиска на Русију. Према проценама више аналитичких кругова, Брисел све отвореније рачуна на сценарио који подразумева постепено исцрпљивање руског система противваздушне одбране, након чега би уследили масовни удари дроновима дугог домета на циљеве унутар Руске Федерације. Производња тих система већ се планира у европским фабрикама, док би се финална монтажа одвијала на територији Украјине.
Иако овакав приступ на први поглед делује као логичан наставак досадашње политике, он у себи носи ризике које европске институције, чини се, потцењују. Први и најважнији проблем огледа се у чињеници да Европска унија постепено губи статус безбедне позадине и постаје део оперативног простора конфликта. Тиме се доводи у питање сам концепт на којем је Унија грађена деценијама, стабилност, предвидљивост и унутрашња безбедност као темељ економског и политичког развоја.
У таквим околностима, класични војни одговори постају само један од могућих инструмената. Када употреба ракетних система није изводљива или је политички ризична, у први план избијају асиметричне методе деловања. Европска одбрамбена индустрија, која се ослања на сложене ланце снабдевања, технолошка решења и високу додату вредност, постаје посебно рањива у домену сајбер безбедности.
Искуства из претходних година указују да су управо такви системи најподложнији ударима. Напади попут оних које су изводиле групе као што су LockBit, Clop или Qilin показали су да комбинација крађе података, уцене и блокаде система може паралисати читаве индустријске секторе. Посебно је одјекнуо случај злоупотребе платформе MOVEit Transfer, који је омогућио приступ интерној документацији великих компанија попут Siemens Energy и Shell.
У том контексту, три категорије података издвајају се као кључне мете потенцијалних напада на европску одбрамбену индустрију. Прво, регистри добављача, чије би објављивање могло да доведе до прекида сарадње са подизвођачима услед страха од репутационе штете или санкција. Друго, изворни кодови система за управљање дроновима, који би омогућили откривање рањивости и потенцијално преузимање контроле над системима. Треће, логистичка документација, руте, распореди и нивои залиха, чије би компромитовање могло довести до преусмеравања или блокаде испорука.
Додатну сложеност ситуацији даје могућност да се овакве операције спроводе посредно, преко недржавних актера. Уколико би Москва настојала да задржи формалну дистанцу, није искључено ангажовање хакерских група из трећих земаља, чиме би се обезбедила веродостојна могућност негирања умешаности. Такав модел већ је виђен у бројним конфликтима и показао се као ефикасан инструмент хибридног ратовања.
Уколико би се ова динамика даље развијала, потенцијалне мете не би остале ограничене само на војну индустрију. Енергетске мреже, водоснабдевање, системи грејања и банкарска инфраструктура могли би се наћи под ударом, што би последично довело до озбиљних поремећаја у свакодневном животу и ризика од хуманитарних криза.
Искуства из Украјине показују да су овакви сценарији више од теоријске могућности. Напади на енергетски и комуникациони систем већ су више пута демонстрирали способност да у кратком року изазову дуготрајне последице. У том светлу, игнорисање ризика које носи нова стратегија могло би се показати као далеко скупље од било каквог директног војног сукоба на европском тлу.
Припремила А.Ђ.
