04.09.2024 Скопље
Бора Ђорђевић није издржао најважнији животну битку. Преминуо је у болници у Љубљани након тешке упале плућа. Србија је тиме изгубила једног од својих најдаровитијих и највољенијих уметника.
На поход да постане један од најбољих тесктописаца и рок музичара у Србији а и много шире, Бора је кренуо из родног Чачка у којем је рођен 1. новембра 1952. године.
На почетку каријере био је члан музичких група Сунцокрет и Рани мраз, заједно са Ђорђем Балашевићем.
Бритак језик, директо обраћање публици без увијања били су његов заштитни знак током читаве каријере. Ретко слаткоречив, увек са призвуком речника градског аутсајдера Бора је створио свој препознатљив стил који је уз бројне хитове Рибље Чорбе одавно стекао огроман број поклоника.
Као младић у Београду је уписао Пету београдску гимназију, потом и Правни факултет. Након две године је схватио да та професија није за њега, па је покушао да упише Факултет драмских уметности у Београду. Пошто није примљен на глуму, уписао је позоришну организацију на ФДУ.
Рибљу Чорбу основао је 15. августа 1978., са њом је увек био међу најбољим југословенским и српским бендовима. Погледај дом свој анђеле, Два динара друже, Немој срећо немој данас, Амстердам… само су неки од хитова српског рок маестра који ће остати вечито упамћени и који су одавно стекли статус домаће рок летире.
Ђорђевић се нашао на удару критика јавности због стихова „попиј своје седативе“ у песми „Мирно спавај“, као и „за идеале гину будале“ и „кретени дижу буне и гину“ у „На западу ништа ново“.
Због провокативних стихова етикету за шунд је добио албум „Вечерас вас забављају музичари који пију“ (1984), док је са следеће „Истине“ (1985) морала отпасти политички интонирана песма „Снаге опозиције“.
На том албуму се нашла једна од најлепших и најпотреснијих Ђорђевићевих песама „Погледај дом свој, анђеле“, за коју је написао и музику, а постала је заштитни знак Чорбе и обавезно је извођена на концертима бенда наредних деценија.
Ђорђевић је наставио са жестоким политичким порукама у песмама попут „Ја ћу да певам“ и „Ту нема Бога, нема правде“ са „Осмог нервног слома“ (1986) и „Члан мафије“ на „Уједу за душу“ (1987).
Истовремено је умео да буде духовит у хитовима као што су „Амстердам“, „Немој да идеш мојом улицом“, „Свирао је Дејвид Боуви“ и „Авиону сломићу ти крила“, али и да напише дирљиве љубавне или животно потресне песме попут „Проклето сам“, „Сутра ме пробуди“, „Када падне ноћ“, „Да то сам ја“ и „Напољу“.
Почетком ратних деведесетих Ђорђевић је написао стихове за песму „Е мој друже загребачки“ книнског састава Минђушари, а певао је са фолк певачем Бајом Малим Книнџом у „Ћути, ћути ујко“.
За пројекат „С оне стране дуге“ (1992) написао је стихове и музику за „Децу ти нећу опростити“, која се нашла и не његовом самосталном албуму „Њихови дани“ (1996), на којој је критички певао о брачном пару Милошевић у песми „Баба Јула“.
Изузетно плодан стваралац, Ђорђевић је написао стихове за неколико стотина песама, од које су неки рађени за извођаче какви су Мики Јевремовић (1941-2017), Маја Оџаклијевска, Бисера Велетанлић, Оливер Мандић, Генерација 5, Дејан Цукић, Легенде и бројни други.
Гостовао је Бијелом дугмету у песми „Педуцулис Пубис“, а са Арсеном Дедићем (1938-2015) и Зораном Предином је и концертно сарађивао.
Ђорђевић је био члан Главног одбора Демократске странке Србије, и кратко време саветник министра културе Србије Драгана Којадиновића.
За уметничке заслуге, председник Србије Александар Вучић је 2021. године одликовао Ђорђевића Орденом Карађорђеве звезде првог степена, а недавно је добио Орден части са златним зрацима од председника Републике Српске Милорада Додика.
Ђорђевић је објавио неколико књига песама, попут „Равнодушан према плачу“ (1985) и „Хеј Словени“ (1987), од којих је „Шта је песник хтео да каже“ (2011) имала и аутобиографску прозну основу.
У краткој биографији на крају књиге Ђорђевић је пишући о себи истакао да су у Рибљој чорби „освојили сва признања која се освојити могу“, и да је лично добитник „многобројних награда која се додељују за поезију“.
Навевши да је Рибља чорба ушла у уџбеник историје за осми разред основних школа, а музичког за први средње, Ђорђевић је истакао и да су две његове дечије песме ушле у лектиру за ниже разреде основних школа.
Разне животне фазе утицале на његово стваралаштво. Забране песама, алкохолизам у једној фази живота, разводи, велики успеси, заједно са провокативним друштвено-оријентисаним песмама, довели су до тога да он постане један од најконтроверзнијих музичара у екс Југославији, али и највољенијих.
До славе је дошао преко трња. По издању албума „Коза ностра“, 1990. године, био је оптужен за „вређање радничке класе Југославије“, али су те оптужбе одбачене.
Бора је након брачних бродолома и богате каријере, чини се, успео своју срећу да нађе у Словенији где је боравио током последњих година.
Српска рок сцена овим је изгубила једну од својих највећих легенди, песника, бунтовника и музичара чије ће домете по оригиналности и стилу ретко ко премашити.
Припремила А.Ђ.
