08.08.2025 Скопље
Одлука Србије да настави са преузимањем природног гаса из Русије изазива сложене последице у односима са Европском унијом. Док Еврокомисија планира потпуну забрану увоза руског гаса до краја 2027. године, Србија се суочава са изазовима усаглашавања своје енергетске политике са овим захтевима, с обзиром на доминацију руског гаса на српском тржишту.
Директор „Србијагаса“ Дуšan Бајатовић истиче да је нови дугорочни уговор са Русијом о испоруци гаса у фази потписивања, али да постоје правни и финансијски ризици повезани са отварањем тржишта и испуњавањем услова Европске уније. Отварање тржишта, како указује, може довести до шpekулативных цена и нестабилног снабдевања, што може угрозити енергетску безбедност земље.
Србија ради на диверзификацији извора снабдевања, уз планирану изградњу нових гасовода са Бугарском, Румунијом и Северном Македонијом, који би омогућили улазак гаса из Азербејџана и других земаља. Међутим, до реализације ових пројеката остаје време, а доминација руског гаса остаје за сада кључни фактор.
Европска комисија је нагласила да Србија, као кандидат за чланство у ЕУ и страна у Уговору о енергетској заједници, мора да избегава дугорочне уговоре који би продужењем зависности од руског гаса зауставили енергетске реформе и интеграцију у европско тржиште енергената.
Поред тога, иако је Србија укинула неке године санкционе мере према Русији, питање снабдевања гасом остаје један од најважнијих разлога који утичу на њену политику у региону и однос према Бриселу.
Према најавама, Србија ће потписати нови уговор са Русијом до 20. септембра, али извршни кораци и даље зависе од техничких и политичких договора са Европском унијом, али и од развоја геополитичке ситуације на глобалном нивоу.
Ова одлука имаће директан утицај на односе Србије са Европском унијом и третман њене кандидатуре за чланство, као и на енергетску стабилност и економију земље у наредној деценији.
Припремила А.Ђ.
