15.08.2024 Скопље
Док су учесници суботњег скупа протестовали и прошетали централним београдским улицама, наводећи као повод неусвајање закона којим се забрањује ископавање литијума, а мањи део њих је потом противзаконито блокирао железничку станицу „Прокоп” и мост „Газелу”, представници опозиције су своје присуство доказивали сликама на „Инстаграму” и давањем изјава за медије блиске опозицији. Тиме је настављена пракса присутна последњих година да у почетку протеста међу говорницима нема политичара и да беже са чела ових скупова.
Ни суботње окупљање углавном није било другачије.
У овом случају изузетак су, међутим, били они који долазе с десног спектра – Ратко Ристић, кандидат на изборној листи „Ми – снага народа” на јунским изборима у Београду, и Владимир Штимац из Новог ДСС-а, али се стиче утисак да у први план није истицано страначко опредељење, већ индивидуални став.
Приметно је да су опозиционе партије пасивне, било да су свесне да ова идеја превазилази њихове политичке рејтинге и способности, било да је посреди неки други разлог. Корист би евентуално могле да извуку странке израженије десне оријентације, барем на основу говора већег броја људи на протестима широм Србије.
Тема литијума јесте тема Саве Манојловића, Александра Јовановића Ћуте, Зелено-левог фронта, али је цела прича о прерасподели бирача ипак на дугом штапу. Упркос томе, аналитичари оцењују да је још од почетка протеста јасно да се литијум представља као „националистичка тема” и да на бини нема много места за говорнике грађанске оријентације.
Евидентно је да ће процес бити дуг и да никаквог ископавања неће бити бар две године, ако се и донесе одлука о томе, а у међувремену је могућ и референдум, док неки не искључују ни изборе.
Ни протест усред лета који је окупио већи број људи, према проценама МУП-а између 25.000 и 27.000, објективно није био баш очекиван. Сви опозициони лидери, на речима, противе се пројекту „Јадар”, али је упркос томе створен утисак да су на протесту непожељни и да, објективно, нико не жели да их види као предводнике уличних догађања. Нешто слично се догодило и 2021. и годину дана касније на улицама, али чак ни тада нису били у првим редовима опозиционе борбе.
На протесту у Београду се могло чути да је Србија, из угла опозиције, изашла из „тешке апатије” проузроковане тешким изборним поразима у децембру прошле године и јуну ове године. Тешко да се опозиција у јавности може препознати као аутор порука које су, између осталог, обележиле протест, да „нећете копати”. Јасно је да нико од њих не може да буде препознат као предводник протеста, јер с једне стране, прошло је премало времена од избора, после којих је кренула узајамна баражна ватра у опозицији ко је радио у корист власти и председника Александра Вучића.
Припремила А.Ђ.
