26.06.2024 Скопље
Највиши државни функционери Мађарске, уочи почетка председавања те земље Европском унијом (ЕУ), које почиње 1. јула, не пропуштају прилику да поруче како ће један од приоритета Будимпеште у наредном шестомесечном периоду бити проширење Европске уније на земље западног Балкана. То је, након разговора са својом италијанском колегиницом Ђорђом Мелони у Риму, истакао и мађарски премијер Виктор Орбан.
Срамно је и неприхватљиво да земље западног Балкана чекају на проширење ЕУ већ 15 година, рекао је Орбан, поручивши на заједничкој конференцији за новинаре да „овако не сме да се ради, већ треба јасно рећи да или не”.
Према његовим речима, Мађарска подржава предлог Италије у вези са свеобухватном европском стратегијом за развој Африке како би се смањили миграциони притисци. Очекује се да ће популација Африке порасти за 750 милиона људи у наредних 20 година, подсетио је он.
„Европа ће или морати да смисли план за развој Африке како би Африканце задржала код куће или ће се суочити са таласима масовних миграција од којих је лоше припремљена да се брани”, додао је Орбан.
Говорећи о функционисању ЕУ, мађарски премијер је рекао да шефови институција у Бриселу не би требало да се бирају на партијско-политичкој основи и да неће подржати „партијски споразум” о томе. Као премијер са најдужим стажом у ЕУ, рекао је да корен европских проблема види у одлуци председника Европске комисије из 2014. да „претвори политичко тело у политичког играча”. Тај процес траје од тада, констатовао је он.
Орбан истиче да су тренутно три странке међу собом поделиле најважније функције, стављајући институције ЕУ на партијско-политичку основу. То је, према његовим речима, резултирало „владом и опозицијом”, што је „супротно инклузивности која је била у корену европског идеала”.
Сви треба да буду укључени и ниједна земља не би требало да осећа да је у мањини или опозицији, поручио је Орбан. Рекао је да његова странка Фидес у Европском парламенту неће бити у истој групи као и „антимађарска румунска странка”.
„Нема о чему да се преговара; нећемо седети у таквој групи”, поручио је и додао да се са својом саговорницом сложио да су обоје остали посвећени сарадњи десних партија, чак и ако не седе у истој посланичкој групи.
Ђорђа Мелони је рекла да Италија подржава мађарски програм председавања ЕУ, са фокусом на изазове које представља демографски пад, као и на побољшање конкурентности и европских одбрамбених способности. Истакла је да нови европски приступ у вези са питањима као што су заштита граница ЕУ, став против илегалне миграције и сарадња са афричким земљама, „мора бити ојачан”. Она је рекла да цени то што ће се мађарско председавање фокусирати на интеграцију западног Балкана у ЕУ.
Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто је, осврћући се на одлуку Европске уније да преусмери приходе од замрзнуте руске имовине за куповину оружја за Украјину, заобилазећи при томе мишљење Мађарске, рекао да тај чин представља „бестидно прелажење црвених линија и кршење правила ЕУ”. По њему су проратне владе „масовно подбациле” на изборима, али је „ратна хистерија” од тада порасла и „они су игнорисали вољу народа”. У паузи Савета ЕУ за спољне послове он је на конференцији за новинаре рекао да је јасно да се многе земље чланице ЕУ спремају за дуги рат, што по њему, потврђује и чињеница да ће још 1,4 милијарде евра из Европског мировног фонда бити искоришћене за финансирање наоружања за Украјину, иако Мађарска на то не пристаје.
Европска правила крше они који су гласно заговарали процедуре владавине права и говорили о претњи демократским вредностима, рекао је Сијарто.
„Изгледа да је ЕУ вољна да настави да прелази црвене линије”, приметио је он, подсећајући на предлог високог представника ЕУ за обуку украјинских војника на тамошњој територији, као и у другим земљама, што сматра „изузетно опасним”. Овај предлог би такође прешао црвену линију, рекао је он, упозоравајући да ће то бити први корак ка стационирању трупа ЕУ у Украјини.
Новинарима је открио да је Мађарска под огромним притиском да пристане на ослобађање око 6,5 милијарди евра из Европског мировног оквира ради даље испоруке оружја Украјини. Додао је, међутим, да уколико украјинске власти наставе да дискриминишу мађарске компаније, „не може бити говора да се то оствари”.
Украјинске власти, казао је, разматрају могућност да мађарској фармацеутској компанији „Рихтер” одузму неке од њених лиценци за дистрибуцију и напоменуо да Украјина саставља нову листу „компанија које подржавају рат” и да притом поново циљају на мађарске фирме.
Припремила А.Ђ.
