26.11.2025 Скопље
Осам држава чланица Европске уније могле би у јуну да добију званичну опомену Европске комисије уколико не предузму додатне мере како би остале у оквиру фискалних правила ЕУ о јавној потрошњи, саопштила је данас Европска комисија.
Европска комисија упозорила је да јавна потрошња у Шпанији, Мађарској, Малти, Холандији, Хрватској, Словенији, Литванији и Бугарској одступа од договорених фискалних путева и ризикује кршење буџетских правила Уније.
Према важећем фискалном оквиру, земље ЕУ морају да одржавају буџетски дефицит испод 3 одсто БДП-а и јавни дуг испод 60 одсто БДП-а, пренео је Јуроњуз.
Комисија процењује не само буџетске планове за наредну годину, већ и дугорочну одрживост планова смањења дефицита.
„Позивамо државе чланице код којих постоји ризик да предузму потребне мере како би обезбедиле поштовање правила“, изјавио је европски комесар за економију Валдис Домбровскис, истичући да је то посебно важно за земље које се налазе у процедури прекомерног дефицита.
Брисел је такође навео да, на основу нацрта буџета Хрватске, Литваније и Словеније, те државе морају предузети даљи напор како би ускладиле фискалне политике за 2026. годину са средњорочним и дугорочним обавезама према ЕУ.
Шпанија још није доставила нацрт буџета за 2026, али је заједно са Бугарском и Мађарском означена као земља под ризиком од кршења фискалних правила ЕУ због прекорачења договореног нивоа примарне нето потрошње.
За сада је Комисија овим државама издала препоруку да смање расходе у 2026. години.
Уколико националне владе игноришу препоруке, Брисел би на пролеће могао да размотри покретање поступка за изрицање казни.
Такође, Европска комисија је данас одлучила да званично опомене и Финску због кршења фискалних правила, недељу дана након упозорења да ће дефицит те земље ове године достићи 4,5 одсто БДП-а.
Комисија ће препоручити покретање процедуре прекомерног дефицита (ЕДП) против Финске у наредним недељама, а овај корак мора да одобри Савет министара финансија ЕУ.
Још девет земаља ЕУ, укључујући Француску, Италију и Пољску, већ се налази у процедури прекомерног дефицита, али Брисел засад не предузима нове кораке против њих.
Упозорење стиже у тренутку када су европским престоницама одобрена већа фискална одступања ради јачања одбрамбених капацитета и индустријских улагања, делом и због захтева америчког председника Доналда Трампа да земље чланице НАТО-а до 2035. троше најмање 5 одсто БДП-а на одбрану.
Комисија је претходно, 18. новембра, објавила економску прогнозу према којој се очекује да ће привреда ЕУ и даље расти по стопи од 1,4 одсто, упркос томе што су САД утростручиле царине на европску робу.
Пољска и Шпанија највише доприносе том расту, са пројекцијама од 3,2 и 2,9 одсто у 2025. години, што је знатно изнад просека остатка блока.
Истовремено, три највеће привреде ЕУ, Немачка, Француска и Италија, бележе минималан раст.
Ипак, Комисија упозорава да су средњорочне прогнозе и даље неизвесне, иако је економски удар америчких царина мањи од очекиваног.
Припремила А.Ђ.
