18.11.2024 Скопље
Свет је добио две нове биљне врсте – јужнобалкански граб и озренски различак, а у њиховом откривању у овом делу региона учествовали су и наши стручњаци. Семена пронађених примерака недавно су донета и у Београд и налазе се у Ботаничкој башти.
Први примерци јужнобалканског граба откривени су у планинским врлетима у јужној Албанији и то сасвим случајно. Потврду да је реч о новој врсти, осим наших стручњака са Биолошког факултета, дале су и њихове колеге из Аустрије. Чланица тима која је имала срећу да открије нову врсту била је и др Невена Кузмановић, виши научни сарадник Биолошког факултета Универзитета у Београду.
– Ову врсту граба први пут смо приметили 2011. године када смо по планинама у Албанији сакупљали узорке једне врсте траве – шашике. Из малог града на југу Албаније – Пермета кренули смо у озбиљан успон на планину Дембели, део планинског масива Немеречке (Пинд), да бисмо пронашли шашику на њеном класичном налазишту. Како је тамо нисмо открили, приликом спуштања до Пермета сакупили смо мало биљног материјала за хербар у којем су се нашли и први примерци ове нове врсте граба. Пошто нам је узорак ове шашике био јако значајан за истраживања, успон на планину Немеречку поновили смо 2012. године, али са грчке стране. Тада смо први пут открили изузетно старе и очуване састојине овог граба, са стаблима пречника већим од метар. Већ тада нам је било јасно да то није само обични граб, па смо сакупили додатни хербарски материјал и направили фото-документацију – прича Кузмановићева.
Тим је Немеречку поново посетио 2015. године, али са колегама из Италије. Тада су откривена појединачна стабла овог граба. И стручњаци из Италије сагласили су се да откривено дрвеће није обични граб. Истраживања због различитих околности наши стручњаци нису одмах наставили, већ нешто касније и то са колегама из Инзбрука у Аустрији. То је урађено кроз билатерални пројекат који су финансирали Министарство науке, технолошког развоја и иновација Србије и Агенција за образовање и интернационализацију Аустрије. У тиму ботаничара из Србије учествовали су проф. др Дмитар Лакушић, редовни професор Биолошког факултета, др Ивана Стеваноски, научни сарадник Биолошког факултета Универзитета у Београду и др Невена Кузмановић. Чланови тима из Инзбрука били су проф. др Петер Шонсветер и проф. др Божо Фрајман са Биолошког факултета Универзитета у Инзбруку, као и др Михаел Барфус са Катедре за ботанику и истраживање биодиверзитета Универзитета у Бечу.
– Како бисмо утврдили еволуционо порекло ових необичних популација, установили каква је њихова веза са другим врстама грабова (сродност), и да бисмо утврдили да ли се заиста ради о новој врсти за науку, прикупили смо нов свеж биљни материјал који је молекуларно обрађен у добро опремљеним лабораторијама у Инзбруку. Поред генетичких анализа, урадили смо и детаљна морфолошка истраживања где смо поредили различите карактере који су присутни код ових необичних популација граба са популацијама обичног граба широко распрострањеним у Европи – нагласила је Кузмановићева.
Истраживања су показала јасне генетичке и морфолошке разлике између новооткривене врсте и свих осталих до сада познатих врста грабова.
„На основу добијених резултата описали смо нову врсту под именом Царпинус аустробалцаница Д. Лакушић, Кузмановић, Стеваноски, Сцхöнсw. & Фрајман. Име врсте потиче од њеног подручја распрострањења, јужног дела Балканског полуострва. Јужнобалкански граб се јасно разликује од обичног граба по бројним карактеристикама као што су груба, јако избраздана светлобраон до браон кора, по дужини петељки плода и конзистенцији листа. Ареал врсте је ограничен на мало подручје јужне Албаније и северне Грчке, где насељава субмедитеранске храстово-грабове шуме прилагођене топлој и сушној клими“, прича Кузмановићева.
Диверзитет дрвећа у Европи, како наглашава, данас је веома добро истражен, тако да откривање нових врста (дрвећа) на овом простору представља прави куриозитет.
„У другим деловима света откивање новог дрвећа и није тако велика сензација. Само је на подручју Кине и Хонг Конга у последњих десетак година откривено и описано седам, осам нових врста грабова који су сродни са овим нашим са јужног Балкана. У последњих пар деценија, поред нашег јужнобалканског граба, откривене су још две нове врсте јова – Рохленина јова (Алнус рохленае) из централног Балкана и лузитанијска јова са Пиринејског полуострва (Алнус луситаница), као и једна нова врста брекиње: босанска брекиња (Сорбус босница) из централне Босне. Дакле, три од четири нове врсте дрвета су откривене на Балкану. Ово није чудно, јер од укупних око 300 врста дрвећа које живе у Европи, на Балкану је присутно близу 90 одсто (око 250 врста)“, објашњава Кузмановићева.
Нова врста различка уочена је први пут у јуну 2019. године на планини Озрен код Сјенице. Биљка је откривена у оквиру билатералног пројекта који су заједнички реализовали Биолошки факултет, Природњачки музеји из Београда и из Црне Горе.
„Наш тим радио је попис биљака на једном делу Озрена на висини од око 1.500 до 1.600 метара. У току тог пописа, сасвим случајно, уочили смо врсту коју до тада никада нисмо видели. Како биљка није била у фази цветања одлучили смо да дођемо за три недеље, када процвета. То нам је било важно како бисмо је упоредили са другим врстама из истог рода. Утврдили смо да такву врсту различка до тада нисмо видели и да се од свих осталих разликује по две особине – има дугачке спољашње цветове у оквиру светложуте главичасте цвасти и уске недељене приземне листове у розети“, објашњава проф. др Гордана Томовић, редовни професор Биолошког факултета и руководилац ових истраживања испред српског тима.
У испитивањима са наше стране учествовали су још др Маријан Никетић, научни и музејски саветник у Природњачком музеју и дописни члан САНУ, др Урош Бузуровић, научни сарадник Института за земљиште, др Ксенија Јаковљевић, виши научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и др Маја Лазаревић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду. Са црногорске стране били су укључени др Снежана Вуксановић, научни сарадник и музејски саветник Природњачког музеја Црне Горе и др Снежана Драгичевић, научни саветник у Црногорској академији наука и уметности.
Како би утврдио где још има озренског различка овај тим стручњака истражио је и тај простор и околне планине, али нигде више није откривен.
„Прве године смо уочили око двадесетак цветних изданака озренског различка. Наредне године њихов број се готово преполовио, а касније је варирао. Значајно повећање бројности популације забележено је прошле године када је њихов број повећан на 52 цветне стабљике у оквиру 13 групација биљака. До тога је дошло захваљујући нашој интервенцији јер смо на станишту уклонили неке друге биљке које су у великој мери обрасле станиште и претиле да готово у потпуности потисну озренски различак. Обиласком локалитета у току ове године уочено је 35 цветних стабљика, а смањење бројности вероватно је узроковала јака суша“, рекла је она.
Ова врста различка званично је описана у посебном научном раду објављеном у међународном часопису „Ботаника Сербика” који је изашао пре око месец дана.
„Ту је врста објављена као нова за науку под именом Центауреа озрени Никетић, Томовић & Бузуровић што представља први корак у процесу законске заштите на националном нивоу. Како бисмо додатно сачували ову ретку цветницу прикупили смо семена и испоставило се да она имају добру клијавост. Сада је неопходно да се у условима Ботаничке баште узгоје биљке од семена, преко клијанца до нецветајућих зељастих јединки, како би се, када буду повољни временски услови, пренели на природно станиште на планину Озрен. Тиме би се повећала бројност природне популације и осигурао даљи опстанак ове крајње угрожене биљке у Србији“, наглашава Томовићева.
Припремила А.Ђ.
