ПАМЕТНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ШТИТЕ МАЛИНУ ОД КЛИМАТСКИХ НЕПОГОДА

Estimated read time 1 min read

26.02.2026 Скопље

Ка­ме­ре мо­бил­ног да се уоче про­бле­ми на биљ­ка­ма, „Агри чет­бот” спе­ци­ја­ли­зо­ван за по­љо­при­вре­ду и слич­на „па­мет­на ре­ше­ња” при­ме­њи­ва­ће се и у про­из­вод­њи ма­ли­не. Та те­ма је ових да­на ак­ту­ел­на у ариљ­ском кра­ју, во­де­ћем срп­ском ма­ли­но­гор­ју из ко­га на свет­ска тр­жи­шта сва­ке го­ди­не пу­ту­је сто­ти­не то­на нај­ква­ли­тет­ни­јег „цр­ве­ног зла­та”. Осми­шље­но је то као је­дан од од­го­во­ра на све из­ра­же­ни­је кли­мат­ске про­ме­не и екс­трем­на ко­ле­ба­ња тем­пе­ра­ту­ре ко­ја не­по­вољ­но ути­чу на за­са­де ма­ли­на.

Пред­у­зи­мљи­ви ариљ­ски ма­ли­на­ри, у са­рад­њи са струч­ња­ци­ма, већ су тра­жи­ли на­чи­не ка­ко да од­го­во­ре екс­трем­ним про­ме­на­ма кли­ме (осо­би­то про­лећ­ним из­мр­за­ва­њи­ма у вре­ме кад биљ­ка тре­ба да се раз­ви­ја и ду­гим су­шним пе­ри­о­ди­ма од апри­ла до ју­на), због ко­јих је, сла­жу се, по­ста­ло те­же ба­ви­ти се овим по­слом ко­ји ов­де мно­ги­ма жи­вот зна­чи. Усво­јен је став, пи­са­ли смо, да се за­рад одр­жа­ва­ња про­из­вод­ње ви­ше ко­ри­сте си­сте­ми за за­ли­ва­ње и на­вод­ња­ва­ње, за сен­че­ње за­са­да. А зна­чај­ни су и др­жав­ни под­сти­ца­ји (ве­ћи не­го код кла­сич­них ра­тар­ских кул­ту­ра) за на­бав­ку за­лив­них си­сте­ма, про­тив­град­них мре­жа, бу­на­ра…

Са­да се у ту свр­ху раз­ви­ја­ју и дру­ги про­јек­ти, у чи­јем фо­ку­су су са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је, с ци­љем при­ме­не „па­мет­них ре­ше­ња” ко­ја би по­мо­гла про­из­во­ђа­чи­ма и пре­ра­ђи­ва­чи­ма ма­ли­не да се при­ла­го­де но­вим кли­мат­ским окол­но­сти­ма, а за­др­же вр­хун­ски ква­ли­тет про­из­во­да. Ка­ко је о то­ме за ариљ­ске ме­ди­је из­ја­ви­ла Та­ма­ра Жи­ва­ди­но­вић, са­рад­ни­ца на про­јек­ту „Green fit”, ко­ји раз­ви­ја ино­ва­тив­на ре­ше­ња у по­љо­при­вре­ди, циљ по­ду­хва­та је да се до­би­је тр­ка са кли­мат­ским про­ме­на­ма.

– Ова „па­мет­на ре­ше­ња” за ариљ­ску ма­ли­ну ће би­ти „Агри чет­бот”, спе­ци­ја­ли­зо­ван за по­љо­при­вре­ду, као и уна­пре­ђе­ње до­но­ше­ња од­лу­ка по­мо­ћу про­ши­ре­не ре­ал­но­сти: кад се, на при­мер, за­сад ма­ли­не сли­ка ка­ме­ром мо­бил­ног те­ле­фо­на па се по­ка­же про­блем на биљ­ци ако га има. На­да­мо се да ће та ре­ше­ња ов­де би­ти раз­ви­је­на до кра­ја про­јек­та – на­ја­ви­ла је Жи­ва­ди­но­ви­ће­ва.

Све ве­ћи број струч­ња­ка ба­ви се при­ла­го­ђа­ва­њем кли­мат­ским про­ме­на­ма и они да­ју раз­ли­чи­те пред­ло­ге. На ов­да­шњим ску­по­ви­ма о то­ме јед­на од те­ма би­ла је ква­ли­тет ва­зду­ха.

– Кли­мат­ске про­ме­не су не­спо­ји­во у ве­зи са свим оним што се еми­ту­је у ва­зду­ху, а што се у ње­му при­род­но не на­ла­зи – ре­кла је про­фе­сор­ка Мир­ја­на Бар­ту­ла.

По из­ја­ви др На­та­ше Кља­јић са Ин­сти­ту­та за еко­но­ми­ку по­љо­при­вре­де, про­из­вод­ња тре­ба да се при­ла­го­ди про­ме­на­ма кли­ме кроз про­јек­те и адап­та­ци­о­не ме­ре ко­је би се фи­нан­си­ра­ле из ин­ве­сти­ци­о­ног пла­на.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara