16.12.2025 Скопље
Пандемија „црне смрти” – бубонске куге која је опустошила Стари континент средином 14. века, можда је изазвана ерупцијом вулкана која је доскора била непозната научницима. Реч је о једној од најсмртоноснијих пандемија у прошлости, која је током неколико година десетковала становништво Европе, а почела је у италијанским лукама 1347. године.
Научници Универзитета у Кембриџу и са Лајбниц института за историју и културу источне Европе у Лајпцигу на основу вишегодишњег истраживања утврдили су да је на појаву ове ужасне болести могла да утиче ерупција вулкана на подручју данашње Азије. Наиме, они су користили бројне историјске податке, али и оне прикупљене са терена, попут трагова остављених у годовима дрвећа и ледених језгара помоћу којих су испитивали климатске услове који су владали планетом, а посебно Старим континентом, у време пандемије „црне смрти”.
„На основу ових трагова открили смо да је ерупција за коју претпостављамо да се десила око 1345. године можда покренула ланчану реакцију, чија је последица била појава најсмртоносније европске пандемије. Прикупљени подаци указују на то да су пепео и гасови настали буђењем вулкана утицали на драстичан пад температуре и угрозили пољопривреду”, истакли су научници у студији.
Лоша жетва, која је из године у годину била све гора, нагнала је тадашње трговце да почну да увозе жито из других делова света, пре свега из Азије, преко Црног мора. Заједно са овим житом, према тврдњама научника, стигли су пацови и буве који су тешко обољење пренели у Европу. Куга се затим до средине 14. века ширила Старим континентом односећи милионе живота, пренео је Би-Би-Си.
У овом истраживању доказе за своју теорију стручњаци су нашли и у бројним историјским записима, у којима се наводи да је после 1347. године на тлу Европе завладало хладно и мрачно време, што се данас тумачи ерупцијом вулкана, услед чега је пепео прекрио небо, онемогућавајући сунчевим зрацима да продру, што је имало велики утицај и на развој биљака. Због оваквог деловања дошло је до пропадања бројних усева у медитеранским земљама.
„Вероватноћа да ће се појавити болест која се шири због климатских промена, а затим прераста у пандемију биће све већа у наредним годинама, на то указују и недавна искуства са ковидом 19”, рекао је др Улф Бунтген са Универзитета у Кембриџу.
Резултати истраживања европских експерата објављени су недавно у часопису „Communications Earth & Environment”.
Припремила А.Ђ.
