05.01.2026 Скопље
Грађани Париза бираће у марту новог градоначелника, први пут после 12 година, након што је актуелна градоначелница Ан Идалго прошле године одлучила да се не кандидује за реизбор.
Њен наследник ће постати један од најпрепознатљивијих француских политичара и код куће и у иностранству, управљајући градом који је, са више од два милиона становника у ужем центру, насељенији од неколико земаља ЕУ, пише бриселски Политико. Избори ће се одржати годину дана пре председничких избора што додатно подиже улог.
Како се наводи, иако Париз није показатељ националне политике – крајње десничарска странка Национално окупљање, на пример, није ни приближно толико јака у престоници као у другим деловима Француске, а оно што се дешава у престоници и даље може да одјекне широм земље.
Париска политика и трансформација града привлаче пажњу целе земље у земљи која је и даље високо централизована, а, како се наводи, бирачи широм земље пажљиво прате престоницу, било са презиром или фасцинацијом.
Уколико листа кандидата добије више од 10 одсто гласова у првом кругу, проћи ће у други круг и биће му загарантовано представљање у градском већу. За сада су позната имена шест кандидата.
Први од њих је Емануел Грегоар (48) који има амбицију да постане трећи градоначелник Париза из редова Социјалистичке партије заредом и кога подржава одлазећа администрација, али не и сама градоначелница, која му није опростила што је прошлог лета дао оставку на место њеног заменика да би се кандидовао за парламент у покушају да повећа препознатљивост свог имена.
Политико наводи да је он прва политичка личност која је успела да уједини две кључне левичарске странке, Зелене и Комунисте и да се очекује да ће му тај потез донети гласове у првом кругу, као и сукоб са Идалго, обзиром на њену непопуларност.
Са друге стране и његове присталице и противници сматрају да није у стању да поднесе притисак када је тешко и да би могао да буде као „риба биљојед у акваријуму са ајкулама“.
Други кандидат је Софија Чикиру (46) из странке „Непокорна Француска“ која представља округ у источном Паризу, и за коју се сматра да је вешта политичка оперативка и стручњакиња за комуникације и један од мозгова који стоје иза последње две председничке трке левичарског популисте Жан-Лика Меланшона, које су се завршиле тако што је крајња левица поразила свог главног ривала – Грегоарову Социјалистичку партију.
Сматра се, наводи Политико, да ће она своју кампању да усмери на друштвено мешовите области близу спољних граница града које млађи гласачи, радничка домаћинства и потомци имиграната обично називају домом.
Ипак, за њу се везују и неке контроверзе, пише Политико и као пример наводи да је 2023. године, користила хомофобични израз да би означила запослене са којима се свађала током кратког мандата као шеф левичарске медијске операције, а налази се и под званичном истрагом да је претерано наплаћивала Меланшону за комуникационе услуге, са којим је и у емотивној вези.
Актуелна министарка културе Рашида Дати, је трећи кандидат и неко ко се по трећи пут кандидује за место градоначелнице Париза, а као њен највећи адут истиче се што је познато име у Француској након две деценије у политици.
Најпознатија је по својој борбеној личности и свађама са одлазећом градоначелницом, а тренутно је градоначелница париског 7. арондисмана (већина париских округа има своје градоначелнике, који се баве пословима суседства и седе у градском већу), богатог дела престонице дуж леве обале Сене, који укључује Ајфелов торањ.
Од покретања кампање, Дати је покушала да прикупи подршку клиповима на друштвеним мрежама, али њени клипови имају десничарски заокрет – виђена је како из заседе напада мигранте, кориснике дрога и продавце кријумчарене робе у прљавијим деловима Париза, притом скупљајући милионе прегледа.
Њена слаба тачка, наводи се, је то што је склона стварању непријатеља, а сумњичи се и да је примала средства од француског произвођача аутомобила Рено да би радила као консултант, док је заправо лобирала у име компаније захваљујући својој улози посланице у Европском парламенту, а под истрагом је и у другим кривичним делима, укључујући оптужбе да није пријавила велику колекцију накита.
Кандидат странке Ренесанса Пјер-Ив Бурназел је дугогодишњи париски одборник десног центра и сматра се да је добар избор за центристе и умерене конзервативце који немају времена за драму.
Његова ниска видљивост и искључиви фокус на париску политику такође би могли да олакшају бирачима из других политичких опредељења да размотре његову подршку.
Са друге стране, наводи се, његова слаба тачка је то што више од половине Парижана није чуло за њега, а и сам лидер странке, председник Француске Емануел Макрон изгледа није вољан да подржи избор своје странке, делом због тога што је Бурназел члан Хоризонта, странке бившег премијера Едуара Филипа који је јавно позвао председника да поднесе оставку прошле јесени.
Пети кандидат је Тјери Маријани, један од првих чланова конзервативне странке Републиканци који је прешао у крајњу десницу, и који ће представљати крајње десничарску странку Национално окупљање у трци за градоначелника.
Иако је странка породице Ле Пен тренутно најпопуларнији политички покрет у Француској, деценијама се бори за власт у француској престоници. Сматра се да би Маријани могао да освоји неке гласове међу домаћинствима са нижим приходима у париским комплексима социјалног становања, а истовремено ће тестирати колико је његова странка постала прихватљива богатијим бирачима пре следеће председничке трке.
Замерају му се везе са ауторитарним лидерима попут бившег председника Сирије Башара ел Асада кога је 2014. године посетио или руског председника Владимира Путина, због чега је био опоменут од Европског парламента.
Шести кандидат је Сара Кнафо, посланица Европског парламента која је предводила разочаравајућу председничку кампању крајње десничарског стручњака, а сада политичара, Ерика Земура 2022. године.
Кнафо још није потврдила своју кандидатуру, али је у неколико наврата рекла да се она разматра. Позната је по популаризацији теорије завере „велике замене“ у Француској – да се бело становништво намерно замењује небелим.
Бриселски портал наводи да се она допада тврдолинијашким либертаријанским конзервативцима чији се став о имиграцији поклапа са ставом крајње деснице, али који су отуђени протекционизмом Националног окупљања и његовом подршком француској држави благостања.
Сматра се да би Кнафо, која комбинује позиве на малу владу са потпуним сузбијањем имиграције, могла да има шансе да прође боље од Националног оупљања у Паризу, што би онда побољшало њен профил пре потенцијалне председничке кандидатуре.
Ипак Кнафо себе описује као особу која је „на једнакој удаљености“ од конзервативних Републиканаца и крајње десничарског Националног окупљања, чиме ризикује да је стегне између њих двоје.
Избори за градоначелника Париза требало би да се одрже 15. марта, а други круг 22. марта.
Припремила А.Ђ.
