25.09.2024 Скопље
Представнички дом, доњи дом швајцарског парламента, признао је данас велику украјинску глад 1932-1933, Холодомор, као геноцид над украјинским цивилним становништвом.
Парламентарци су данас усвојили резолуцију са 123 гласа за, 58 против и седам уздржаних.
„’Холодомор’, истребљење глађу, је глад коју је оркестрирао Стаљинов режим и однео је животе око четири милиона Украјинаца, два милиона Казахстанаца и неколико стотина хиљада Руса. Циљ је био сломити отпор пољопривредника који су се противили колективизацији. Ове чињенице су сада неспорне од стране независних истраживача. Овим признањем осигуравамо да жртве не буду заборављене“, рекла је Кристин Бадерчер из странке Зелених.
Моника Ригер из Швајцарске народне партије била је против ове одлуке напомињући да је признање геноцида ствар међународних трибунала, а не појединачних држава.
„Швајцарска не мора да одлучује да ли је дошло до геноцида. Она може или стати на једну страну или задржати своју неутралност и суверенитет“, додала је она.
Признање Холодомора као геноцида стављено је на политички дневни ред након руског рата против Украјине 2022. Украјина је 2006. године званично прогласила Холодомор геноцидом.
Немачки парламент је крајем 2022. године признао тај догађај као геноцид. Национална скупштина Француске и Италијански Сенат учинили су исто 2023. године.
Холодомор је почео након две лоше жетве 1931. и 1932. године. Упркос глади која је мучила сеоско становништво, кадрови совјетског режима су повећали дажбине и реквирирали тоне жита из Украјине, од чега је већина продата на светском тржишту.
Према многим историчарима, Јосиф Стаљин је у јесен 1932. одлучио да употреби глад као оружје посебно против Украјине.
Припремила А.Ђ.
