03.01.2025 Скопље
У 2024. години, Македонија је добила нову Владу, а до краја 2025. године добиће и нову локалну власт. Градоначелници 80 општина и Града Скопља започели су последње девет месеци свог мандата. Велики број партија, али и појединаца, међу којима и актуелни градоначелници, и поред завршених парламентарних избора, нису прекинули кампању и стално су присутни, како на традиционалним медијима, тако и на друштвеним мрежама. „Терен“ је стално актуелан, посебно током новогодишњих и божићних празника.
Несумњиво, на локалним изборима, актуелна владајућа коалиција предвођена ВМРО-ДПМНЕ и премијером Христијаном Мицкоским први пут након парламентарних избора поново ће се суочити са бирачима, али ти избори ће бити тест и за опозиционе странке, како код македонског електората, тако и међу партијама Албанаца у земљи.
Посебно атрактиван за партије и потенцијалне кандидате је главни град, чија градоначелница је недавно у телевизијском интервјуу већ изјавила да се неће кандидовати за нови мандат.
У владајућој ВМРО-ДПМНЕ неофицијално постоји неколико потенцијалних кандидата за првог човека Града Скопља. Очигледно су чак и кампање неколицине који се надају новом мандату или циљају на главни град.
У табору опозиционих странака још увек нема јавних кандидата за које би се могло рећи да разматрају кандидатуру за првог човека Скопља.
После катастрофалног пораза на парламентарним изборима, осипања чланства – делом због разочарења, делом због оптужби за корупцију и злоупотребе функционера, СДСМ са новим тимом ради на консолидовању редова. Рад се обавља и на промоцији новог партијског врха, предвођеног лидерком Венко Филипче.
Очекује се да и „Левица“ има своје кандидате за градоначелнике, али и код њих има промена у делу партијске структуре.
Велике турбуленције постоје и у партијама Албанаца након уласка „Влена“ у владину коалицију и преласка ДУИ у опозицију након две деценије власти, као и стављања Артана Грубија на црну листу САД, као и Рамиза Мерка и других функционера због корупције. Међутим, једно је заједничко свим партијама – барем медијски су присутни међу грађанима „на терену“.
Међу најатрактивнијим општинама за политичке противнике, на које грађани очекују да ће се прикључити и независни кандидати, су скопске општине, као и већи градови као што су Битола, Охрид, Гостивар, Тетово, Штип, Струмица, Куманово…
Локална власт није потпуна без чланова савета. Тако ће се уз градоначелнике водити и трка за саветничка места, која се готово никада не појављују у вестима традиционалних медија и на социјалним мрежама, али за грађане су од посебног значаја јер су то саветници који представљају њихов глас и помажу у решавању свакодневних проблема у месту где живе.
Могући датуми за локалне изборе су недеља 19. или 26. октобар 2025. године.
Загадјење ваздуха, јавни превоз, зеленило, лепе и прегледне улице, канализација, чистоћа, стање у школама, вртићима, урбанизација… из данашње перспективе, требало би да буду главна питања на овим изборима. Иако изгледа да до октобра има много времена, то је само за грађане који не учествују у изборима.
Према садашњем Изборном законику, локални избори се одржавају сваке четврте године у другој половини октобра. Ако то остане тако, избори ће се одржати у недељу 19. или 26. октобра 2025. године.
До тада, или најкасније до тада, требало би да се израде измене или нови Изборни законик, у складу са примедбама ОБСЕ/ОДИХР. До последње недеље децембра прошле године из Министарства правде није било најаве за такво нешто. Радна група је радала на изради измена, али пред парламентарне изборе 8. маја 2024. године нису биле усвојене у парламенту.
За локалне изборе такође се припрема и Државна изборна комисија, која се, према информацијама са последње седнице када је усвојен Стратешки план за период 2025 – 2028, суочава са кадровским проблемима и недостатком запослених. Претходно је био попуњен састав Комисије са два нова члана који су дошли из редова стручних служби. На пролеће истиче четворогодишњи мандат члановима изборних одбора и мораће да се изаберу нови састави. Реч је о бројци од око 21.000 људи који се бирају случајним избором из редова запослених у државној, јавним, општинским и администрацијама Града Скопља. У изборним одборима има и два члана које предлажу политичке странке на власти и опозиције, који су на последњим изборима за посланике освојили највише гласова.
Председник ДИК-а Борис Кондарко за МИА наводи да према закону текуће организују изборе, припремају нове обуке, подзаконске акте, разматрају упутства и слично. Четири пута годишње очисти се Избирачки списак на основу података добијених од Министарства унутрашњих послова, а како он истиче, грађани могу преко веб-странице ДИК-а увек да провере своје податке и, ако има потребе, да затраже да се промене, избришу или коригују.
Уколико буде разговора о изменама Изборног законика, ДИК, каже његов председник, активно ће учествовати са својим предлозима из техничке сфере, али такође ће тражити да исплата за политичко рекламирање не иде преко њих, јер то није надлежност Комисије.
Територијална организација Републике и подручја општина утврђују се законом. Локална самоуправа у Републици Северној Македонији организована је у 80 општина и Град Скопље као посебну јединицу локалне самоуправе. У саставу Града Скопља функционише 10 општина, које имају подељене надлежности са Градом.
Локални избори се одржавају сваке четврте године, истовремено у свих 80 општина и у Граду Скопљу.
Први локални избори након осамостаљивања 1991. године одржани су 1996. године, а затим су се одржавали 2000, 2005, 2009, 2013, 2017. и последњи 2021. године.
Изборе расписује председник Собрања доношењем акта који се објављује у Службеном веснику. Избори се одржавају најраније 70, а најкасније 90 дана од дана расписивања.
Припремила А.Ђ.
