22.11.2024 Скопље
Председник Бугарске Румен Радев поднео је нови захтев Уставном суду којим тражи поништење промена Устава којима је уведена такозвана „кућна књига”. Реч је о списку позиција са којих шеф државе мора да бира вршиоца дужности премијера када именује владу. Међу њима су председник парламента, руководства централне банке и ревизорске коморе, као и омбудсман и његови заменици. Пракса је показала да је формирање кабинета на овај начин готово немогуће. Прво, људи са листе могу да одустану, што се и десило више пута. А пошто не постоји могућност да се именују други ван листе, то је довело до именовања садашњег премијера Димитра Главчева за шефа владе по други пут. Он је на ту функцију изабран са места шефа ревизорске коморе, а председник би врло радо да га склони. Предлози за промену Устава су послати Уставном суду на одобрење прошлог лета. Судије се нису сложиле са великим делом предлога, што је највише утицало на правосуђе. Међутим, по питању прелазне владе и „кућне књиге” шесторо судија је сматрало да су у супротности са основним законом, а седморо заступало мишљење да нису и тако је предлог коме се противи председник прошао.
Али недавно се променио део судија Уставног суда. Радев је именовао два члана – професора Сашу Пенова и Невина Фетија, свог бившег саветника. Галина Тонева је у Врховни суд изабрана из правосудне квоте. Истекао је и мандат Константину Пенчеву, којег је изабрао парламент. Међутим, посланици нису изабрали новог члана и сада Уставни суд ради са једним судијом мање. У овој ситуацији, захтев председника има веће шансе за успех. Већ на дан инаугурације нових судија, Радев је запретио да ће се поново разматрати питање „кућне књиге”. Он у свом захтеву наводи да су особе са одређене листе потенцијалних премијера различите по статусу и функцијама, а да им је једино заједничко то што их све бира парламент.
„Именовање неких од ових функционера за премијера изазвало би забринутост због потенцијалних сукоба интереса, као и непристрасности и независности ових органа по напуштању функције привременог премијера. Ова забринутост је појачана и чињеницом да обављање функције привременог премиjера није ограничено и може да траје и дуже време”, рекао је Радев. Председник инсистира да се укину још два члана из устава. Један каже да парламент не престаје да функционише када влада поднесе оставку. Други се односи на укидање забране да људи са двојним држављанством буду бирани за посланике.
Политичка криза у земљи се продубљује и због чињенице да је пропао и четврти покушај нових посланика да изаберу председника новог парламента. Тако је већ десет дана од сазива парламент без челног човека и не може да почне са радом. Пети покушај је заказан за данас. Док се не изабере председник, не могу се формирати посланичке групе и не могу се делити мандати за владу. Према мишљењу политичких аналитичара, није случајно што председник данас креће у Вијетнам и Сингапур, а посета му траје до 27 новембра. По свему судећи, и Румен Радев је уверен да парламент неће функционисати још најмање недељу дана. Аналитичари сматрају да би земља могла између 23. марта и 13. априла следеће године да иде на осме ванредни парламентарне изборе у последње четири године. Чини се да је то политички расплет јер је све очигледније да 51. Народна скупштина неће постићи договор о формирању нове владе. Питање је да ли ће се политичари договорити о компромисном датуму за пролећно гласање и да ли ће их организовати кабинет Главчева или прелазна влада коју ће поставити Радев.
Резултати истраживања агенције Маркет линкс показују да поништавање избора жели 37 одсто грађана, док 58 одсто сматра да су избори били непоштени. Социолог Добромир Живков је оценио да неповерење у изборни процес никада није било тако велико у Бугарској. У ствари, друштво је подељено по питању регуларности пребројавања гласова – 35 одсто не подржава, а 28 процената је неутрално. Када оцењује изборе, само пет одсто људи каже да су били фер, 13 одсто сматра да су били прилично фер, 26 процената их дефинише као крајње неправедне, 32 одсто као прилично неправедне, а 24 одсто нема став.
Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов признаје да „сви знају за рупу од 18 милијарди евра у буџету и сви чекају да нека привремена влада сноси терет хаоса и какофоније”. Према незваничним информацијама, Борисов је још пре ванредних избора сазнао за рупу у буџету од вршиоца дужности министра финансија Људмиле Петкове. Она сама jош ниje oбјаснила како планира да попуни рупу у буџету за 2025. годину, који је око 18 милијарди лева, што је око девет одсто БДП-а. Бугарска мора да смањи буџетски дефицит на ниво од три процента БДП-а (око 6,5 милијарди лева), што је прихватљиво за већину парламентарних странака.
Припремила А.Ђ.
