20.11.2024 Скопље
Зашто мушкарци зарађују више од жена чак и када имају исти степен образовања и раде исти посао? Зашто су мушкарци чешће менаџери од жена? Због чега су они боље решење за фирму када треба да се иде на службени пут од жена и шта ће они то урадити током преговора са пословним партнерима што жена не би умела? Да ли је једини разлог што су оне и мајке и домаћице па је логично да остану код куће? И да ли ће нова званична статистика која треба да буде објављена наредне недеље демантовати досадашња истраживања према којима високе плате по неписаном правилу припадају мушкарцима и какав је заиста положај мушкараца а какав жена на тржишту рада.
Према подацима НСЗ на јучерашњи Дан мушкараца незапослених је 157.147. Међу њима је и 7.333 који имају завршену само основну школу. У осам од 10 најтраженијих занимања већином су запослени мушкарци.
Милош Турински, пи-ар „Инфостуда”, каже да би се на основу података званичне статистике НСЗ, могло закључити да је шанса за запошљавање ипак на страни мушкараца, бар ако је судити по прегледу најтраженијих занимања према пријављеним потребама послодаваца. У септембру се међу првих 10 занимања за које је било највише посла, чак осам могло сврстати у групу оних у којима мушкарци по бројности воде. Тако је убедљиво највише оглашених позиција, чак 3.543 било за програмере, а 1.594 за магационере. Фирме су тражиле и 981 радника на утовару и истовару, као и мануелне раднике за нискоградњу, армираче, возаче камиона, тесаре и помоћнике армирача.
Мушкарци су све чешће и на позицијама које су традиционално сматране женским, они су нешто активнији у тражењу посла, али се разлике међу половима, када је овај сегмент у питању, ипак не могу сматрати драстичним.
„Када гледамо структуру послова, жене често преовлађују у секторима администрације, здравства и услуга, док мушкарци чешће бирају послове у производњи, грађевини и ИТ сектору. Међутим, границе се све више бришу, па све чешће виђамо мушкарце у професијама које су сматране традиционално „женским” и обрнуто“, каже Милош Турински.
Из података којима располаже „Инфостуд”, међу најтраженијим позицијама за мушкарце су и продавац (36.928 конкурисања), телефонски оператер (16.639), као и административни радник (15.829). Турински напомиње да ови подаци показују да се мушкарци све више укључују у услужни сектор, администрацију и продају, што раније није био случај.
Према подацима из анкете о радној снази Републичког завода за статистику (РЗС), 53 одсто одсто запослених у Србији су мушкарци, док је 47 процената жена. У сектору грађевине је апсолутна доминација мушког пола са уделом од 90,8 одсто и у пољопривреди 70,2, док је удео мушкараца и жена у услужним делатностима готово изједначен. Гледајући по групама занимања, међу руководиоцима, директорима и функционерима је 65 одсто мушкараца, док их је међу занатлијама чак 83 одсто, а када су у питању војна занимања, њихов удео чини чак 88 одсто.
Подаци Агенције за привредне регистре из 2023. показују да су мушкарци законски заступници или директори у чак 75,6 одсто фирми, док тек сваку четврту компанију (24,4 одсто) води жена. Када су у питању предузетничке радње, чак 66,3 одсто власника чине мушкарци. У старосној категорији од 15 до 64 године да је „сам свој газда” може да се похвали 76,6 одсто мушкараца, док је удео жена предузетница 23,4 процената. Међу онима са највишим зарадама, 90 одсто је мушкараца. У публикацији РЗС-а „Жене и мушкарци у Републици Србији 2023” наводи се да су жене плаћене мање од мушкараца у просеку за 8,8 одсто. Ова разлика је, међутим, већа што је степен образовања нижи.
„Према нашим сазнањима и истраживањима, у Србији и даље постоји родни јаз у платама. У просеку, мушкарци остварују више зараде него жене, нарочито у секторима попут ИТ, грађевине и менаџмента. Разлог за ово може бити већа заступљеност мушкараца у техничким и високоплаћеним секторима, али и на лидерским позицијама“, каже Турински.
И у најплаћенијим професијама попут менаџера, директора, инжењера, економиста и правника, мушкарци зарађују више у односу на колегинице. То илуструје и чињеница да је међу грађанима Србије који највише зарађују чак 90 одсто мушкараца. Пореска управа је објавила да је прошле године порез на доходак пријавило 29.667 грађана. Међу онима чија су примања била већа од 4,26 милиона динара је само 10 одсто жена.
Зорица Мршевић са Института друштвених наука каже да не очекује да ће нова статистика која би почетком наредне недеље требало да се појави бити много другачија када је реч о разликама у зарадама између мушкараца и жена. Све и даље иде у прилог томе да су мушкарци способнији, да ће се боље снаћи… У Србији и даље важи неписано правило да је плата жене само додатни прилог у кући, а да је зарада мушкарца главница од које се живи, што није тачно. Реч је о дискриминацији и стављању жена на маргину тржишта и плаћености. Зато жене имају и ниже пензије за око 20 одсто до мушкараца.
Припремила А.Ђ.
