05.08.2026 Скопље
Светска здравствена организација (СЗО) у последњих неколико година непрестано указује на забрињавајуће статистичке податке и све већи број оболелих од колоректалног карцинома у свету – ситуацију и у Србији стручњаци оцењују алармантном. На српском југу и југоистоку појава карцинома дебелог црева поприма епидемиолошке размере, посебно код младих особа. Проф. др Горан Станојевић, директор Клинике за дигестивну хирургију и заменик генералног директора УКЦ Ниш, упозорава на погоршање стања међу млађима јер је број оболелих дупло или чак три пута већи него у периоду од 2010. и 2015. године.
„Са бројем новооболелих од карцинома дебелог црева, који се просечно годишње креће од 38 до 42 на 100.000 становника, наша земља налази се у високо-средњој ризичној групи, што је, чињеница је, врло неповољно. Највише брине учесталост колоректалног карцином код млађих људи. Пре деценију и по овакво стање је било незамисливо. Данас је, међутим, и забрињавајуће и поражавајуће, јер није реч о спорадичној појави, пошто је више од 40 одсто оболелих од овог карцинома млађих од 50 година, што представља изузетно велики пораст случајева оболевања. У популацији особа старости од 25 до 40 година троструко је више дијагностикованих карцинома дебелог црева него пре петнаестак година, а оболелих изнад 50 година је дупло већи број”, каже проф. др Станојевић.
Посебно истиче да се последњих година догађају скоро невероватни случајеви, непознати у прошлости.
„У центру у Нишу, на нашој клиници смо недавно код младића од око 20 година старости дијагностиковали колоректални карцином. До пре неколико година, што је пракса у свету, скрининг на карцином дебелог црева препоручиван је старијима од 50 година. Пре тридесетак година је било незамисливо да се оперише особа млађа од 30 година. Данас је то, нажалост, реалност. Најновија алармантна статистика дефинитивно ће утицати на то да се граница за скрининг значајно снизи на мањи број година, како би се правовременим дијагностиком спречила ова болест, иначе излечива када се на време открије”, каже др Горан Станојевић.
У УКЦ Ниш су, наглашава проф. др Горан Станојевић, успели у последњих петнаестак година да смање учесталост оболевања код особа које су старије од 50 година, што је тренд и у свету. Али, истиче, групација становника која је доскора по свим критеријумима била ван граница скрининга је измакла контроли и дошло је до увећања броја оболелих младих људи и код нас и у многим другим земљама.
„Ситуација се прати од 2012. године у нашем Клиничком центру у Нишу, од када се у Србији ради организовани скрининг за колоректални карцином. Захваљујући томе смо у последњих скоро 15 година успели да смањимо учесталост оболевања старијих од 50 година, што је тренд и у свету. Међутим, групација која је била ван граница скрининга је дефинитивно измакла контроли и дошло је до увећања броја, не само код нас него и у многим другим земљама. Што се тиче узрока појаве колоректалног карцинома јасно је да је највећи начин исхране, затим смањена физичка активности, гојазност, алкохолизам и, пре свега, стрес. То доказује, поред свега другог да је разлог настанка овог обољења мултифакторијалан”, каже руководилац нишке Клинике за дигестивну хирургију.
Превентива је најважнија, преглед је једноставан и безболан и ми већ можемо, свакако уз правовремену дијагнозу да гарантујемо скоро 100 одсто излечење код свих који се јаве у неком иницијалном стадијуму развоја болести, каже др Станојевић. Зато се одмах, чим се примете најмање промене треба јавити лекару.
У УКЦ-у Ниш на Клиници за дигестивну хирургију, где се збрињавају пацијенти са проблемима органа гастроинтестиналног тракта, односно абдомена, више је високостручних екипа које воде професори Катедре за хирургију Медицинског факултета Универзитета у Нишу. Поред проф. др Горана Станојевића, врхунски решавају проблеме колоректалне хирургије и проф. др Мирослав Стојановић, доц. др Милица Несторовић, проф. др Бранко Бранковић, проф. др Милан Радојковић и други…
Припремила А.Ђ.
