05.07.2024 Скопље
Једно од кључних питања које је збуњивало научнике и лекаре а интригирало ширу јавност током пандемије вируса корона било је зашто се неки људи ниједном нису заразили ковидом 19, док су други више пута оболевали. Теорије међу лаицима су биле разне, почев од тога да је одређени тип крвне групе отпоран на инфекције до разних других нагађања.
Одговор су дали истраживачи са Универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу, у сарадњи са колегама са Универзитетског колеџа у Лондону, Института Велком Сангер и Краљевског колеџа Лондон у Великој Британији. Они су покушали да одговоре на ово питање користећи прво контролисано истраживање на свету по „инфективном моделу” за ковид 19. Наиме, волонтери су намерно били изложени вирусу САРС ков 2, који изазива ковид 19, како би евентуални ток болести могао детаљно да се проучава. Пре подвргавања истраживању, волонтери су прошли опсежан скрининг како би се искључили фактори ризика за тешку болест и елиминисали збуњујући ефекти придружених болести.
Невакцинисани здрави добровољци без претходне историје ковида 19 били су изложени – преко спреја за нос – изузетно ниској дози оригиналног соја САРС ков 2. Добровољци су затим помно праћени у карантинској јединици, уз редовне тестове и узорке како би се проучио њихов одговор на вирус у висококонтролисаном и безбедном окружењу. За недавно спроведену студију, чији резултати су објављени у часопису „Нејчер”, научници су прикупили узорке ткива које се налази на средини између носа и грла, као и узорке крви од 16 добровољаца. Ови узорци су узети пре него што су учесници били изложени вирусу, како би се добили основни параметри, а затим у редовним интервалима.
Узорци су затим обрађени и анализирани коришћењем технологије секвенцирања једне ћелије, што им је омогућило да екстрахују и секвенцирају генетски материјал појединачних ћелија. Користећи ову најсавременију технологију, могли су да прате еволуцију болести са невиђеним детаљима, од преинфекције до опоравка.
Научници су били изненађени открићем да упркос томе што су сви волонтери пажљиво изложени истој дози вируса на исти начин, нису сви на крају били позитивни на ковид 19.
У ствари, успели су да поделе добровољце у три различите групе заражености. Шест од 16 добровољаца развило је типичан благи облик ковида, на који су били позитивни неколико дана са симптомима сличним прехлади. Ову групу су назвали „група трајне инфекције”.
„Од преосталих десет добровољаца који нису развили трајну инфекцију, што указује на то да су били у стању да се боре против вируса у раном стадијуму, три су развила ’средњу’ инфекцију са повременим појединачним позитивним вирусним тестовима и ограниченим симптомима. Они су названи групом пролазних инфекција. Последњих седам добровољаца је остало негативно на тестирању и нису развили никакве симптоме. Ово је била група абортивне инфекције, што је била прва потврда постојања абортивних инфекција, које су раније биле недоказане. Упркос разликама у исходима инфекције, учесници у свим групама су делили неке специфичне нове имунолошке одговоре, укључујући и оне чији је имуносистем спречио инфекцију”, наведено је у истраживању.
Када су упоредили време ћелијског одговора између три групе волонтера, научници су видели различите обрасце.
„Пролазно заражени, код којих је вирус само накратко откривен, имали су јаку и тренутну акумулацију имуних ћелија у носу један дан након инфекције”, показало је истраживање.
Научници су открили три различите врсте имуног одговора на корону. Ово је било потпуно у супротности са групом са трајном инфекцијом, где је примећен каснији одговор, тек пет дана након инфекције који је потенцијално омогућио вирусу да се задржи. Код ових људи успели су да идентификују ћелије стимулисане кључним антивирусним одбрамбеним одговором у носу и крви. Овај одговор, назван интерферонски, један је од начина на који наша тела сигнализирају нашем имуносистему да помогне у борби против вируса и других инфекција.
Научнике је изненадило и откриће да је овај одговор установљен у крви пре него што је откривен у носу, што указује да се имуни одговор врло брзо шири из носа.
На крају, идентификован је специфичан ген назван ХЛА-ДКА2, који је активиран да производи протеин на много вишем нивоу код добровољаца који нису развили трајну инфекцију и стога би се могао да се користи као маркер заштите. У том случају ове информације би могле да се користе и за откривање оних који ће вероватно бити заштићени од тешког облика ковида 19.
Како наводе истраживачи, ови налази им помажу и да попуне неке празнине у знању, дајући им много детаљнију слику о томе како наша тела реагују на нови вирус, посебно у првих неколико дана инфекције, што је кључно. Такође, ове информације могу да се користе и за поређење са другим подацима који се тренутно генеришу, посебно тамо где су волонтери тестирани на друге вирусе и нове сојеве вируса корона.
За разлику од прве студије, у наредној ће углавном бити укључени волонтери који су вакцинисани или природно заражени, то јест људи који већ имају имунитет на ковид 19. Такође, ова студија ће имати значајне импликације на будући третман и развој вакцина. Можда ће моћи да се идентификују нови начини изазивања заштите, а истовремено помоћи у развоју ефикаснијих вакцина за будуће пандемије. И оно што је можда и најбитније, научници сматрају да је ово истраживање корак ка бољој припремљености за следећу пандемију.
Припремила А.Ђ.
