07.07.2026 Скопље
Да ли су лекари и фармацеути у опасности да постану мање релевантни с обзиром на растући утицај вештачке интелигенције? Управо супротно је показало Здравствени извештај „Штада групе” за 2026. годину. Не само да већина Европљана описује свог лекара опште праксе (77 одсто) и фармацеуте (57 одсто) као главни утицај у доношењу одлука у вези са здрављем, већ такође повлаче јасну границу за укључивање вештачке интелигенције у негу. Највише су отворени за административне и надзорне задатке, као што је заказивање термина и праћење (50 одсто), вођење белешки током посета лекару и праћење хроничних стања (36 одсто). Укратко: вештачка интелигенција је добродошла као здравствени асистент, али Европљани желе да одлуке и даље доносе стварне особе. Заправо, 38 одсто је изричито забринуто због смањене људске интеракције у систему вођеном вештачком интелигенцијом, а 35 одсто брине да би квалитет комуникације са здравственим радницима могао да опадне.
Кључно је да Европљани не желе да се здравствени радници повуку пред надолазећом вештачком интелигенцијом, већ желе да на себе преузму више. Чак 41 одсто Европљана очекује од њих да понуде више дигиталних и консултација на даљину, 30 одсто очекује да постану још важнији као поуздани људски контакти, а 26 одсто очекује да делују као саветници и тумачи који помажу пацијентима да се снађу у све већој поплави здравствених информација. Само 20 одсто мисли да ће се важност здравствених радника смањити због вештачке интелигенције. Другим речима: вештачка интелигенција мења улогу здравствених радника, али је проширује уместо да је смањује.
„Међу многим јасним налазима овог извештаја је да ова промена није привремено решење за преоптерећени систем, она сама постаје модел”, закључује Петер Голдшмит. Чак и међу онима који су најотворенији за вештачку интелигенцију, постоји жеља за подршком, а не за заменом. Апотеке су једна од најприступачнијих, најпоузданијих тачака контакта које већина Европљана има са својим здравственим системом. Питање није да ли ће се променити, већ како ће се развити у центре који комбинују људску експертизу са брзином и дометом дигиталних алата”, сматра Голдшмит.
У складу са растућом свешћу и ослањањем на себе у здравственим питањима, вештачка интелигенција је прешла у свакодневну употребу. Чак 55 одсто Европљана је тренутно користи у вези са својим здрављем, док је 82 одсто отворено за то да ВИ има одређену улогу у њиховој нези. Грађани Србије и Румуније (по 74 одсто) предњаче у Европи у коришћењу ВИ алата када су питању здравствена питања. Значајан удео грађана Европе (43 одсто) би чак био спреман да своје комплетне здравствене картоне учини доступним вештачкој интелигенцији како би се побољшала дијагноза, превенција или лечење, а 49 одсто већ верује или би било спремно да прихвати дијагнозу коју успоставља вештачка интелигенција.
„Дискусија о оснаженим, самосталним пацијентима се убрзава, а вештачка интелигенција покреће овај развој знатно бржим темпом. Европљани више нису само пацијенти који чекају у реду. Они су активни учесници који комбинују лично деловање, дигиталне алате и професионалне савете у нешто ново. Сви унутар здравственог сектора мораће да се прилагоде и делују у складу са овим променама”, објашњава генерални директор „Штада групе” Петер Голдшмит.
Здравствени извештај „Штада групе” за ову годину приказује европски здравствени пејзаж обликован преплитањем различитих сила – здравствени системи под сталним притиском, становништво оснажено да преузме своје здравље у сопствене руке, али и брзо усвајање вештачке интелигенције (ВИ) у свакодневној личној нези. Овогодишње истраживање показује да први пут више од половине Европљана увелико ову технологију користи у здравствене сврхе.
Широм континента, задовољство здравственим системима се није поправило. Свега 56 одсто људи је задовољно, што је практично непромењено у односу на 58 одсто забележених прошле године, и наставак вишегодишњег тренда након пандемије.
Као највеће здравствене изазове 67 одсто Европљана указује на недостатак здравствених радника и последично дуге листе чекања. Доступност приступачне здравствене заштите је такође угрожена, при чему 43 одсто то наводи као највећу бригу, поред старења становништва, као и хроничних здравствених проблема (56 одсто) и растућег броја људи погођених проблемима менталног здравља (53 одсто). На питање шта би прво променили када би били министри здравља, чак 58 одсто Европљана би дало приоритет смањењу листа чекања повећањем доступности здравствених радника, а 49 одсто би побољшало приступ примарној здравственој заштити.
Истраживање је показало и да Европљани преузимају активнију улогу у управљању својим здрављем. Чак 78 одсто се осећа добро припремљено да се брине о себи (у Србији 80 одсто грађана каже исто), 94 одсто Европљана примењује самолечење за барем неке здравствене проблеме. Већина (85 одсто) такође користи један или више алата за праћење свог здравља, од фитнес наруквица до кућних мерних уређаја.
У истраживању је учествовало готово 20.000 испитаника из Аустрије, Белгије, Бугарске, Чешке, Француске, Немачке, Мађарске, Ирске, Италије, Казахстана, Литваније, Пољске, Португалије, Румуније, Србије, Словачке, Шпаније, Швајцарске, Уједињеног Краљевства и Узбекистана.
Припремила А.Ђ.
