ПО­МЕН СТРА­ДА­ЛИМА У ДРУ­ГОМ СВЕТ­СКОМ РАТУ

Estimated read time 1 min read

17.12.2024 Скопље

Као се­ћа­ње на 1942. го­ди­ну и на­ред­бу зло­гла­сног Хајн­ри­ха Хи­мле­ра за си­сте­мат­ско упу­ћи­ва­ње Ро­ма у кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре ра­ди њи­хо­ве ли­кви­да­ци­је, 16. де­цем­бар је Ме­ђу­на­род­ни дан се­ћа­ња на Ро­ме стра­да­ле у Дру­гом свет­ском ра­ту. На јед­ном од ме­ста нај­ве­ћег по­гро­ма Ро­ма, Ср­ба и Је­вре­ја у Ср­би­ји, овај дан обе­ле­жа­ва се др­жав­ном ко­ме­мо­ра­тив­ном све­ча­но­шћу у Спо­мен-ком­плек­су „Стра­ти­ште”.

Код се­ла Ја­бу­ка код Пан­че­ва, ме­сту на ко­јем је стре­ља­но и са­хра­ње­но из­ме­ђу 10 и 12 хи­ља­да Ро­ма, Ср­ба и Је­вре­ја, жр­та­ва на­ци­стич­ког те­ро­ра, вен­це на спо­ме­ник „Бра­зде” по­ло­жи­ли су ми­ни­стар за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња и пред­сед­ник вла­ди­ног Од­бо­ра за не­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је Не­ма­ња Ста­ро­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Пан­че­ва Ти­гран Киш, пред­став­ни­ци На­ци­о­нал­ног са­ве­та ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Је­вреј­ске оп­шти­не Пан­че­во и дру­гих је­вреј­ских за­јед­ни­ца у Ср­би­ји. По­част су ода­ли и пред­став­ни­ци Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да, Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра „Ста­ро сај­ми­ште”, ам­ба­са­до­ри и иза­сла­ни­ци, пред­став­ни­ци Ром­ског на­ци­о­нал­ног са­ве­та у Са­бо­ру Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске и пред­став­ни­ци Вла­де Ре­пу­бли­ке Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је и Ин­тер­на­ци­о­нал­не ром­ске уни­је Ре­пу­бли­ке Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, пред­став­ни­ци удру­же­ња за не­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је и бо­рач­ких ор­га­ни­за­ци­ја, жи­те­љи Пан­че­ва.

„Зло­чи­ни по­чи­ње­ни у Дру­гом свет­ском ра­ту пре­ма Ср­би­ма Је­вре­ји­ма и на­ма Ро­ми­ма нај­те­жи су зло­чи­ни у мо­дер­ној људ­ској исто­ри­ји. Не сме се за­бо­ра­ви­ти да су љу­ди у на­ци­стич­ке ло­го­ре ула­зи­ли на вра­та и ка­пи­је, а из­ла­зи­ли кроз дим­ња­ке кре­ма­то­ри­ју­ма. По­себ­но је бол­но што је ме­ђу жр­тва­ма био и ве­ли­ки број де­це. Про­це­њу­је се да је у фа­ши­стич­ком по­гро­му уби­је­но чак око 1,2 ми­ли­о­на Ро­ма. На­ша оба­ве­за је да се се­ћа­ње на Хо­ло­ка­уст, Са­му­да­ри­пен, ка­ко га ми Ро­ми на­зи­ва­мо, са­чу­ва и да не до­зво­ли­мо да се жр­тве ре­ла­ти­ви­зу­ју. На­ша др­жа­ва, Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја, увек је би­ла ан­ти­фа­ши­стич­ка и сло­бо­дар­ског ду­ха и по­ка­за­ла је ве­ли­ку по­све­ће­ност овом пи­та­њу. Ис­ти­чем да су ром­ски на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, кул­ту­ра и оби­ча­ји ин­те­гри­са­ни са срп­ском кул­ту­ром, што на­шу ле­пу Ср­би­ју чи­ни бо­га­ти­јом и ја­чом”, ре­као је Да­ли­бор На­кић, пред­сед­ник На­ци­о­нал­ног са­ве­та ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Ср­би­ји.

Спо­мен-ко­млекс „Стра­ти­ште” стра­дал­но је ме­сто јед­ног од нај­ту­жни­јих по­гла­вља оку­па­ци­је у Дру­гом свет­ског ра­та, ка­да је не­ми­ло­срд­на си­ла ру­ши­ла сва­ки по­јам људ­ско­сти, са­ми­ло­сти и прав­де. Ро­ми су ма­сов­но де­пор­то­ва­ни у кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре, где су под­врг­ну­ти при­нуд­ном ра­ду, не­ху­ма­ним екс­пе­ри­мен­ти­ма и ма­сов­ним по­гу­бље­њи­ма. На Бал­ка­ну, што кроз на­ред­бе оку­па­ци­о­них вла­сти у Ср­би­ји, што кроз де­ло­ва­ње мон­стру­о­зне на­ци­стич­ке Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске, Ро­ми су ма­сов­но стра­да­ли. Ми­ни­стар Не­ма­ња Ста­ро­вић ис­та­као је да је на „Стра­ти­шту”, од ок­то­бра 1941, па све до је­се­ни 1944. го­ди­не, ка­да је спе­ци­јал­на гру­па Зон­дер­ко­ман­да 150 уни­шта­ва­ла тра­го­ве зло­чи­на оку­па­то­ра, стре­ља­но и већ са­хра­ње­но од 10.000 до 12.000 жр­та­ва из То­пов­ских шу­па, са Сај­ми­шта, из Ба­њи­це и дру­гих ло­го­ра.

„Да жр­тве ових ма­сов­них зло­чи­на ни­су за­бо­ра­вље­не, све­до­чи и по­ди­за­ње скром­ног спо­мен-обе­леж­ја др­ве­не пи­ра­ми­де већ 1945. го­ди­не и спо­ме­ни­ка жр­тва­ма фа­ши­стич­ког те­ро­ра из Дру­гог свет­ског ра­та 1981. го­ди­не. Да­нас, ка­да гра­ди­мо до­стој­ну кул­ту­ру се­ћа­ња на жр­тве из про­шлих ра­то­ва, на­по­ми­њем да ће на­ше ми­ни­стар­ство, као и Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је учи­ни­ти све, да ово ма­сов­но гу­би­ли­ште и стра­да­ње Ро­ма ни­ка­да не бу­ду за­бо­ра­вље­ни. На­ша је оба­ве­за да обез­бе­ди­мо и то, да се њи­хо­ве му­ке и пат­ње ни­ка­да не за­бо­ра­ве. Не­ка им је ве­чан по­мен и сла­ва”, ре­као је ми­ни­стар Ста­ро­вић.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara